Katarina Radinović koja je diplomirala na Fakultetu tehničkih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam u septembru 2008. godine i Filip Narančić koji je trenutno apsolvent Arhitekture, učestvovali su na studentskom konkursu na University of North Carolina u SAD koji su predali krajem decembra 2009. godine. Tema konkursa bila je projektovati memorijal ropstvu u Americi. Konkurs nije imao novčanu nagradu, već je nagrada učestvovanje na simpozijumu na pomenutom univerzitetu, publikacija i putujuća izložba po univerzitetima u SAD, i čak izlaganje radova na matičnim fakultetima studenata koji su pobedili.

Katarina Radinović i Filip Narančić su ušli među 6 najboljih radova na konkursu, što u stvari predstavlja konačne pobednike među 66 pristiglih radova iz čitavog sveta. Shodno tome, pozvani su da učestvuju na pomenutom simpozijumu i prezentaciji rada 8. aprila u Charlotte, North Carolina.
Na sledećem linku možete naći opis konkursa: www.asmcompetition.com

MANIFESTO NA SRPSKOM-TEMA

“Ropstvo je determinisalo američku istoriju i predstavlja temelj na kojoj je ona sagrađena. Velika nepravda i bol koji su naneti afro-amerikancima predstavlja mračan period američke istorije, ali mora ostati upamćen da bi se odala pošta ljudima koji su ispaštali. Muškarci i žene koji u se borili za svoja prava da budu ravnopravni građani nisu imali mnogo načina na koji mogu da se odupru i izbegnu stradanje. Uprkos svemu tome, ostali su jaki.
Borili su se svojim rukama, oružjem, borili su se svojom snagom i između ostalog borili su se svojom muzikom. Muzika je bila način komunikacije, način da se ispolji bes i patnja i način da se ne zaboravi. Muzika je ono jedino što im nije moglo biti oduzeto. Upravo iz tog razloga je treba slaviti i predstavljati kao simbol kulture koja se održala bez obzita na sve. S druge strane lanci su simbol ropstva i ukradene slobode.
Zajedno, ova dva elementa kreiraju memorijal koji na pravi način govori o američkom ropstvu. To je urbani slobodnostojeći element. Ima površinu za sedenje iznad koje se nalazi konzola na koju su okačeni lanci. Ljudima koji stoje ili sede ispod treba da se pobudi osećaj da nešto teško i mračno visi iznad njih, kao veliki crni oblak iznad njihovih glava. Lance može pomeriti vetar ili se mogu zanjihati rukom stvarajući na taj način zvuk. Taj zvuk je zvuk okovane muzike. ”