Četiri specijalizovane laboratorije opremljene najsavremenijom računarskom infrastrukturom za učenje softvera za automobilsku industriju, krajnji su cilj prekograničnog projekta DRIVE, koji zajednički realizuju novosadski Fakultet tehničkih nauka, Odsek RT-RK i osječki FERIT-Fakultet elektrotehnike, računarstva i informacijskih tehnologija. Realizacija projekta u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija, počela je 15. jula i trajaće 29 meseci, do 15. decembra 2019, kada se očekuje da će oba fakulteta imati po dve najbolje opremljene laboratorije u širem regionu namenjene studentima, inženjerima kroz programe kontinuiranog usavršavanja, preduzećima i IT klasterima, koji vide svoje mesto u automobilskoj industriji.
Prema rečima doc. dr Bogdana Pavkovića, partnerstvo FTN-a i FERIT-a, uspostavljeno je sa idejom da se razvije eko-sistem koji će obrazovati buduće inženjere za automobilsku oblast, što su oba partnera prepoznala kao strateški važan pravac u industriji.
„Projekat polazi od akademske saradnje, proširujući je na istraživanja i biznis, i zaiste jeste podskup onoga što želimo da postignemo u oblasti automobilskog softvera. Postavljen je tako da obećava unapređenje postojećih predmeta i nastavnog kadra, i nabavku opreme“, kazao je doc. dr Pavković ističući da je u akademskom segmentu pored unapređenja postojećih predmeta, namera da se dodaju novi predmeti, da se pojačaju znanja i specijalizacija, što će omogućiti napredna oprema kakva će biti u novim laboratorijama.
Podjednako važna linija DRIVE projekta, kako ističe doc. dr Pavković, jeste saradnja industrije i akademije. To znači da će oprema, treninzi, kursevi, znanje koje će se prikupiti i oformiti, biti dostupni i ljudima iz industrije kako u lokalu, tako i prekogranično, s ciljem da se regionalno ojača preduzetništvo, inovacije, nove kompanije.
Šef Katedre za računarsku tehniku, prof. dr Miroslav Popović, podsetio je na to da se na Odseku RT-RK, na studijskom programu Računarstvo i automatika, automobilski softver već izučava u okviru dva nova predmeta, te da je namera da se ta oblast dodatno ojača. S druge strane, Odsek je pokrenuo proces akreditovanja novog studijskog programa - Računarsko inženjerstvo, gde će se kroz studijsko usmerenje za automobilski softver ta oblast još jače afirmisati kroz liniju od osam predmeta, odnosno dva postojeća i šest novih, koji će pokriti: uvod u automobilsku tehniku, procese i komunikacije, mašinsko učenje sistema autonomnih vozila, digitalnu obradu slike za automobilsku industriju, IVI (in-vehicle infotainment) sisteme, metode testiranja automobilskog softvera, te projektovanje kritično-bezbednosnog softvera.
„Mnogi bi hteli da se bave automobilskim softverom. Mi smo već krenuli u tom pravcu, jer imamo opremu na bazi dosadašnjih saradnji sa industrijom, koja nam to omogućava. Međutim, bez opreme kakvu ćemo imati u novim laboratorijama, nemoguć je pravi inženjerski rad“, kazao je prof. dr Popović dodajući da će nove laboratorije omogućiti ne samo da se nastava zaista unapredi, nego i da industrija dobije obučene inženjere.
Doc. dr Ivan Kaštelan je naglasio da je DRIVE projekat prirodni nastavak nedavno uspostavljene akademske saradnje između FTN-a i FERIT-a. Ta saradnja je rezultovala u razmeni osoblja sa fakulteta, studenata, materijala za kurseve, i laboratorijske opreme. U okviru zajedničkog DRIVE projekta, kako doc. dr Kaštelan navodi, pored toga što će postaviti četiri laboratorije za podršku računarskom inženjeringu u automobilskoj industriji, partneri će napraviti i prateće materijale, kao što su knjige i tutorijali, ažuriraće bar četiri akreditovana kursa, i napraviti dve trening radionice. Takođe, biće organizovano 10 radionica na kojima će biti iškolovano preko 100 mladih profesionalaca i ustanoviće se saradnja između bar tri kompanije.
„Sve to će obezbediti da na kraju projekta imamo najbolje opremljene laboratorije u širem regionu“, istakao je doc. dr Kaštelan.
Međuregionalni projekat DRIVE vredan je 900 hiljada evra, od čega će 700 hiljada biti uloženo u opremanje laboratorija u Novom Sadu i Osijeku. Očekuje se da će doprineti održivosti prekograničnog poslovnog okruženja, da će ojačati konkurentnost, i ubrzati ekonomski razvoj i saradnju između klastera, preduzetnika, i prosvetnih i istraživačkih institucija.