U Galeriji ITD (Institut za transfuziju dizajna) na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu do petka, 22. decembra 2017. godine možete posetiti izložbu studentskih završnih radova iz oblasti grafičkih komunikacija i dizajna Diploma Pro 4 – Graphic Communication and Design Theses Exhibition.

U četvrtom ciklusu izlagačkog projekta DIPLOMA PRO 4 učestvuju tri respektabilne visokoobrazovne institucije iz regiona: Grafički fakultet, Univerzitet u Zagrebu; Katedra za informacione i grafičke tehnologije, Departman za tekstil, grafičku umetnost i dizajn – NTF, Univerzitet u Ljubljani i Departman za grafičko inženjerstvo i dizajn, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu.

Izlagački projekat DIPLOMA PRO zamišljen je kao platforma za unapređivanje edukacijskih okvira za obrazovanje dizajnera, u okviru koje se bijenalno prate promovišu i publikuju dobre prakse dizajna, teorije dizajna i rezultata istraživanja.
Svaka partnerska visokoobrzovna institucija specifična je po tome da je u okviru kulture dizajna razvila edukacijske okvire i skoncentrisala se, istraživački i praktično, na rešavanje specifičnih problema u domenima grafičke komunikacije i dizajna. Na izložbi u mogućnosti smo da sagledamo primere dobre prakse studentskih završnih radova iz domena u kojima ove partnerske institucije mogu da ponude najviše.

Katalog Izložbe dostupan je OVDE.

Izložba DIPLOMA PRO 4 realizuje se u okviru inicijalizacije projekta: Adria Design Culture Exchange a autor izložbe je Prof. dr Uroš Nedeljković.

GOVOREĆI O DIZAJNU, SHVATAMO DA SMO UVEK NA POČETKU – deo iz prikaza izložbe, Doc. Dr Vladimir Dimovski
“Radovi izloženi na izložbi Diploma Pro 4 su tu da bi promovisali studente, ali izlagači su podjednako i profesori i fakulteti - jer je zajednički dijalog svih nas zalog buduće saradnje. Njihova raznolikost je najbolji pokazatelj tendencija i ciljeva za koje se zalažemo. U njima je uspešno balansirana stvaralačka i inženjerska komponenta, trenutna aktuelna tehnologija sa večitim pitanjima oblikovanja lepog i funkcionalnog. Ta ravnoteža je prisutna bez obzira na oblast koju je student izabrao, a izbor oblasti je zaista raznovrsan: od interaktivnih medija i prostornog modelovanja, preko tipografije i industijskog dizajna, web-dizajna, ambalaže, dizajna knjige i ilustracije…
Događaji ovakvog tipa predlažu povezivanje zemalja regiona u mrežu institucija, čiji će studenti i profesori imati prilike da razmenjuju iskustva ne samo na izložbama završnih radova, već i u samom procesu njihovog formiranja. Adria Design Culture Exchage je formirana sa tim ciljem - unapređenjem obrazovanja profila dizajnera, kroz razvoj novih metoda koji odgovaraju tempu epohe. Fokus je pomeren sa pojedinačnih aspekata dizajnerskog procesa, a ugao gledanja mnogo je širi, jer mora da obuhvati sve ono što je definisano kao kultura dizajna. Svi sa kojima delimo ovakve poglede na struku mogu sebe smatrati članovima. Od nas se očekuje da autentičnim projektima doprinesemo raznolikostima koje ovaj region svojom bogatom istorijom već potvrđuje.”

MANIFEST MREŽE ADRIA DESIGN CULTURE EXCHANGE – deo Manifesta, Prof. dr Uroš Nedeljković
“Adrija region, bogat kulturom i kulturnim dijalektima, različit po stepenu razvoja, zbog svega toga veoma je pogodan poligon za analizu različitih pojavnosti i praćenja različitih tokova. U ovom regionu, u veku nove profesije – dizajna, osnovano je više centara za edukaciju primenjenih umetnika, kasnije i dizajnera, koji su sa vremenom veoma uspešno prožimajući studijske programe kroz različite aspekte disciplina, uspeli da proizvedu dovoljno kvalitetan kadar koji je privredi mogao da ponudi rešenja i koncepte proizvoda, odnosno, kulturu komunikacije putem novooblikovane vizuelne stvarnosti.
Izučavanje kultura dizajna ovog regiona u savremenom kontekstu ne podrazumeva potragu za univerzalnim obrascem, uniformisanjem ili identitetom u starom smislu, jer danas naše narode povezuje podjednaka zainteresovanost za slično i raznoliko, specifično lokalno, zavičajno, kroz predmete materijalne i nematerijalne kulture. Savremeni diskurs dizajna ne istražuje toliko formu koliko praktične mogućnosti, odnosno efektivnost ostvarene komunikacije putem dizajna. Shodno tome, ovaj heterotopijski plodan region, čini nezaobilaznim predmetom zajedničkog istraživanja u domenu kulture dizajna.
Danas dizajnera sve više, znatno više nego ranije, karakteriše uključivanje u tokove pripreme plasmana poruke, tokove proizvodnje, realizacije i distribucije proizvoda. To istovremeno permanentno izaziva edukacijske okvire. Stoga visoko obrazovne institucije na kojima je odgovornost za razvoj kvalitetnog dizajnerskog i inženjerskog kadra, u cilju razvoja nacionalnih industrija i tržišta na širem prostoru, moraju istraživati i razmenjivati rezultate, iskustva i primere dobre prakse, razvijati veze između dizajna i šireg konteksta disciplina nauke, umetnosti i tehnike, kako bi studentima omogućili da iskuse stvaran potencijal polja delovanja.
Ideja umrežavanja u okviru ADCE projekta, pored navedenih interesnih sfera, podstaknuta je zajedničkim interesima između visoko obrazovnih institucija – partnera, da se unaprede rezultati, definišu strategije razvoja i zajedničkog sistema obrazovanja na najvišem nivou sa idejom da ta saradnja kulminira u Joint Design Reserch PhD program.”

FOTO: Nikola Stojanović