Studentkinje Animacije u inženjerstvu FTN-a osmislile su aplikaciju SignVOICE koja prevodi govor u znakovni jezik sa ciljem da učine svakodnevni život ljudi sa oštećenim sluhom lakšim i time osvojile treće mesto u finalu internacionalnog takmičenja kompanije Devoteam u Parizu.

Takmičenje je organizovano za studente iz zemalja u kojima se nalaze predstavništva ove kompanije: Francuska, Nemačka, Holandija, Srbija i Luksemburg i sastojalo se od tri faze. Prva faza je podrazumevala igru u kojoj je cilj bio otkrivanje identiteta profesora Robota, koji je opljačkao tajnu bazu, a na osnovu podataka koje je prikupila “kidnapovana novinarka”. Druga faza obuhvatala je kreiranje ideje za projekat na temu ,,Kako BigData, AI i IoT mogu da pomognu ljudima sa invaliditetom?”, čiji su se pobednici plasirali u finale organizovano u Parizu.

Motivisane konceptom takmičenja, Tijana Trifunović, Dina Denić, Tamara Delić, Nikolina Bućan i Maša Stričević, studentkinje četvrte godine studijskog programa Animacija u inženjerstvu FTN-a oformile su tim MEOW koji je uspešno prošao prve dve faze takmičenja i plasirao se u finale u Parizu, pored dva tima iz Nemačke i dva tima iz Francuske.

Naše studentkinje su nakon dugih diskusija i konsultovanja sa stručnim licima, odlučile da na postavljeni zadatak odgovore idejom o aplikaciji SignVOICE koja bi činila svakodnevni život ljudi sa oštećenim sluhom lakšim, tako što bi prevodila govor u znakovni jezik. Ono što je inovativno u ovoj ideji jeste da bi ovu aplikaciju mogli da koriste TV provajderi, tako da ljudi oštećenog sluha mogu da uključe opciju SignVOICE i jednostavno prate bilo koji sadržaj na televiziji. Osim toga, postojala bi i mogućnost korišćenja SignVOICE-a na računarima i tabletima u svrhu gledanja filmova, serija i emisija, i na pametnim mobilnim telefonima za praćenje radio emisija i vesti, kao i za komunikaciju sa drugim ljudima.

Tamara Delić, jedna od članova tima navodi da su na ideju došle jer osobe oštećenog sluha imaju priliku da prate televizijski sadržaj samo ukoliko postoji prevod, ili u retkim situacijama, kada je u uglu televizora osoba koja pokazuje znakovnim jezikom ono što akteri govore, a poslednja opcija im je da čitaju sa usana. “Ništa od ovoga često nije dostupno. Na primer. u dečijim animiranim filmovima, nije moguće čitati sa usana, jer pokreti usana nisu realistični, a linije prevoda se brzo menjaju, što može biti problem i za starije osobe, ali i za decu koja još uvek ne umeju dobro da čitaju, a osim toga, osoba koja govori nije uvek prikazana u kadru, npr. u kulinarskim emisijama” - navodi Tamara.

Njihova ideja bila je predstavljena četvoročlanom stručnom žiriju koji su činili predstavnici kompanije Devoteam, predstavnik kompanije RedHat koja učestvuje u organizaciji takmičenja i osoba koja se bavi pomagalima za osobe sa invaliditetom i osvojila je treće mesto.

“Konkurencija je bila odlično pripremljena, a pitanje koje je nama često bilo postavljano je zašto znakovni jezik, a ne tekst. Razloga je više. Jedan od njih je da je znakovni jezik mnogo prijatniji i intuitivniji za osobe oštečenog sluha” – navodi Tijana Trifunović, još jedna članica tima i dodaje da su veoma zadovoljne novostečenim i nezaboravnim iskustvom i novim poznanstvima koje im je ovo takmičenje omogućilo.