3Д реални прикази су данас најпримењенији облик визуализације. Пре свега због свог просторног и фотореалистичног приказа, овакав начин визуализације је постао водећи у овој сфери. Циљ предмета је да омогући студентима овладавање знањем у креирању најразличитијих просторних система и њихова анимација у реалном времену уз квалитетан рендер. 3Д реални прикази омогућава како реалан приказ машина, архитектуре, простора, тако и могућност приказа подсистема, унутрашњих просторија и принципа функционисања различитих система. Поред моделовања и најкомплекснијих модела, могуће је користити и примењивати различите текстуре које доприносе реалном изгледу сцене, а поред тога могуће је примењивати физички прецизно осветљење које је уз добро подешен рендер најзаслужније за фотореализам. Осим индустријске примене, просторни дизајн је умногоме допринео развоју различитих видова виртуалне уметности и омогућио дизајнерима непрегледне могућности експресије креативности.

Стечена знања из ове области се користе у струци, самосталном раду, даљем образовању и применљива су на различите гране индустрије.

Основни појмови просторног дизајна, Историјски развој скулптуре, месопотамија, египатска уметност, античка грчка, Фидија, Лизип, Мирон, Праксител, антички период са карактеристикама; пропорције, контрапост, златни пресек, ренесансна скулптура, скулптура у бароку и класицизму, скулптура у 20. веку , савремена скулптура. Просторна графика и уметност, Основни геометријски облици у простору, Обликовање и модификација облика, Позиционирање објеката у тродимензионалном простору, Осветљавање простора, Дефинисање површинских особина тродимензионалних објеката, Снимање просторних сцена, Анимација кретања и промене облика објеката у простору, Излазни формати, намена и примена, Постпродукција излазних формата, Употреба просторних генерисаних елемената у дизајну, Употреба просторне графике у сврхе промоције и оглашавања.

Предавања; рачунарске (Ц) вежбе. Консултације.