Ovladavanje studenata osnovama računarskih sistema i njihovo osposobljavanje za projektovanje centralnog procesora i realizaciju jednostavnih asemblerskih programa.

Poznavanje osnovih pojmova, standarda i tehnologija iz oblasti računarskih sistema, kao i osposobljenost za projektovanje i realizaciju jednostavnih računarskih struktura.

Uvod (definicija strukture, jednoprocesorske i višeprocesorske strukture, funkcionalne jedinice, metodi sprezanja funkcionalnih jedinica). Projektovanje centralnog procesora (vremenski redosled signala, adresni režimi, mašinski jezik, opis procesora u VHDL jeziku, rukovanje procesorom). Projektovanje memorije (RAM, DRAM, FLASH memorije, metodi za povećanje pouzdanosti memorije, asocijativne memorije, brze memorije, skrivene memorije, rukovanje memorijom). Ulazno-Izlazni podsistem računarskih sistema (metodi i tehnike komunikacije U/I podsistema sa centralnim procesorom, periferne jedinice, rukovanje ulazom-izlazom). Prenosni putevi između funkcionalnih jedinica (standardi, ISA, PCI, itd.). Računarski sistemi sa više funkcionalnih jedinica. Lokalne mreže kao višeprocesorske strukture. Primeri projektovanja računarskih struktura pomoću VHDL (mikrokontroler, ALU). Asemblerski jezik. Makroasemblerski jezik. Sprega mašina-program. Primeri praktičnog programiranja uređaja.

Predavanja. Tutorijali. Računarske vežbe. Konsultacije. Studenti u toku semestra pohađaju predavanja i računarske vežbe. Stečeno znanje se proverava po završetku semestra, kada se u redovnim ispitnim terminima organizuje polaganje praktičnog dela. Ispit se polaže uz korišćenje računara i uz upotrebu literature.