Циљ предмета представља образовање студената у области науке о боји, оспособљавање студената за разумевање комплексних механизама опажаја боја ослањајући се на знања из хемије, физике, математике и психологије и примене стечених знања у домену контроле репродукције боје, дизајна и штампе. Кроз курс се студент детаљно упознаје са појмом боје, стандардним светлосним изворима и њиховим карактеристикама, интеракцијама светлости и објекта у контексту перцепције боје, системом чула вида код човека, поремећајима виђења боја, механизмима виђења боја, теоријама виђења боја, адаптацијама система вида код човека и моделима адаптација, феноменима виђења боја, моделима опажаја боја као и напредним методама мерења боја. Студент се учи да разуме употребу датих појмова у контексту да се проблем из дате области постави и реши, развије способност препознавања проблематике у смислу идентификације, формулације и могућег решавања.

По завршетку курса, студенати стичу знања неопходна за разумевање комплексних механизама опажаја боја и могу их применити у домену репродукције боје, дизајна и штампе. Након завршеног курса студент је упознат са појмом боје, интеракцијама светлости и објеката у контексту перцепције боје, системом чула вида код човека, поремећајима виђења боја, механизмима виђења боја, теоријама виђења боја, адаптацијама система вида код човека и моделима адаптација, феноменима виђења боја, моделима опажаја боја као и напредним методама мерења боја. По завршетку курса, студент стиче знања која ће му омогућити разумевање комплексних процеса који се тичу перцепције боје с једне стране и напредних метода мерења боје, модела опажаја боја и система за систематизацију боја. Стечена знања ће користити у будућем професионалном раду као и даљем образовању са посебном важноћу у оквиру курсева који се тичу управљања бојом.

Уводна разматрања и основни појмови у области науке о боји. Светлост. Светлост и објекат: рефлексија, рефракција, трансмисија, апсорбција, флуоресценција, фосфоресценција. Светлосни извори, врсте и карактеристике светлосних извора: температура боје, спектрална расподела, стандардна осветљења – илуминанти. Радиометрија и фотометрија: радиометријске и фотометријске величинине. Систем чула вида: основна грађа ока и функције неопходне за разумевање механизма виђења боја. Фоторецептори: грађа, функција, функције спектралног одзива фоторецептора на опажени стимулус. Стандардни посматрач. Функције усаглашеног стимулуса. Механизми виђења боја и теорије виђења боја. Аномалије система вида – аномалије ока и поремећаји у опажању боја. Механизми адаптације система чула вида: адаптација на светло, адаптација на таму и хроматска адаптација. Модели хроматске адаптације. Ефекти (феномени) виђења боја: Симултани контраст, Спрединг, Криспнинг, Бензолд – Бруке ефекат, Абни ефекат, Стивенсов ефекат, Хантов ефекат, Хелмхолц-Колрауш ефекат, Бартлесон-Бренеманове једначине. Метамеризам: појам метамеризма, врсте метамеризма, мерење метамеризма. Развој модела опажаја боја, принцип формирања модела опажаја боја, основни појмови и дефиниције.Системи за распоред боја: Њутнов круг боја, Мансеов систем боја, Оствалдов систем боја, DIN 6164, OSA систем, NCS систем боја. Модели опажаја боја. Основна CIE колориметрија. RGB. XYZ. CIE L*a*b*. CIE L*u*v*. Једначине за разлику у боји: delta E76, delta E94, delta E2000, delta ECMC.Константност боје. Геометријска компонента рефлексије и мерење геометријске компоненте рефлексије. Хроматска компонента рефлексије и мерење хроматске компоненте рефлексије. Специјалне боје и мерење специјалних боја. Индекси боја: индекс белине, индекс жутоће. Припрема узорака и метрологија.

Настава се изводи савременим дидактичким средствима и методама, интерактивно, у виду предавања, рачунарских и лабораторијских вежби. На предавањима се излаже теоријски део градива са симулацијама и навођењем примера с циљем лакшег разумевања предметне материје. Материјали са предавања су доступни студентима у .pdf формату. Рачунарске вежбе прате први део предавања и представљају употребу софтверског алата за симулацију ефеката, феномена и адаптација визуелног система, док су лабораторијске вежбе организоване на начин да се практично, на расположивој лабораторијској опреми, примењују стечена теоријска знања из области припреме узорака, мерања колориметријских вредности боје, сјаја и сл. и метрологије. Поред предавања и вежби редовно се одржавају и консултације.