Едиција: „ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ - МОНОГРАФИЈЕ”

Назив монографије: „Чернобиљ: више од акцидента”

Аутори: Драгана Поповић, Весна Спасић-Јокић, Гордана Ђурић

Рецензенти:  др Иван Аничин, ред. проф. Универзитета у Београду Физчки факултет
              др Иштван Бикит, ред. проф. ПМФ у Новом Саду
              др Мирослав Весковић, ред. проф. ПМФ у Новом Саду
                                         
Издавач: Факултет техничких наука у Новом Саду

Главни и одговорни уредник:
проф. др Илија Ћосић, декан Факултета техничких наука у Новом Саду

Штампа: ФТН – Графики центар ГРИД, Трг Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад
Штампање одобрио: Савет за издавачко–уређивачку делатност ФТН-а у Новом Саду
Председник Савета: проф. др Радомир Фолић

---

CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
614.876:621.311.25(477.41 Чернобyл`)

ПОПОВИЋ, Драгана
     Чернобиљ: више од акцидента? : последице несреће у
нуклеарној електрани Владимир Иљич Лењин у Чернобиљу,
Украјина, 1986. година  / Драгана Поповић, Весна Спасић-Јокић,
Гордана Ђурић. – Нови Сад : Факултет техничких наука, 2009
(Нови Сад : ФТН, Графички центар ГРИД). – 226 стр. : илустр. ; 24 цм. –
(Едиција “Техничке науке - монографије” ; бр. 33)
Тираж 100.

ISBN 978-86-7892-155-1

---

а) Нуклеарне несреће – Последице – Чернобиљ     
(из садржаја)
Идеја да се напише ова књига јавила се већ неколико година после нуклеарне несреће у Чернобиљу, априла 1986. године, као последица не само значаја који је овај догађај имао у професионалном животу ауторки, већ и због бројних контроверзи, различитих мишљења и недоумица које је он изазвао у стручној и широј јавности, од којих многе нису ни до данас разрешене. Стога нам се, после више од двадесет година од Чернобиљског акцидента учинило да је ипак вредно написати ову књигу, али је то наравно, због обиља материјала и других објективних и субјективних околности, трајало дуже него што смо могле да претпоставимо. Најтеже је било направити избор из небројеног броја радова, интернет сајтова, новинских чланака, извештаја, личних ставова, података, често противуречних и међусобно супротстављених, па и искључивих. Свесне смо да је избор веома личан, пре свега када су у питању подаци из наше земље и региона и надамо се да ће читаоци за то имати разумевање, јер другачије ова књига и не би могла бити написана.
(из рецензије)
Књига „Чернобиљ: више од акцидента“ – Последице несреће у нуклеарној електрани Владимир Иљич Лењин у Чернобиљу, Украјина, 1986. године, ауторки др Драгане Поповић, др Весне Спасић Јокић и др Гордане Ђурић, написан је са циљем да се не забораве акције и последице које су пратиле овај велики нуклеарни акцидент. Рукопис је писан стручно, јасно и прегледно и представља корисно штиво не само за научну и стручну јавност, и студенте природних наука већ и за ширу јавност.
Осим Увода и Хронологије догађаја, рукопис садржи четири: поглавља: И Чернобиљ: тачка преокрета, ИИ Чернобиљско завештање, ИИИ Последице Чернобиљске нуклеарне несреће у Србији, ИВ Нуклеарни акцидент у Чернобиљу: метролошки аспекти као и два прилога: Прилог И Законска метрологија јонизујућих зрачења и успостављање система квалитета у мониторингу животне средине и Прилог ИИ Метролошки прописи, као и списак Литературе, Речник појмова и Листу скраћеница.
Књига разматра импликације и  контроверзе везане за Чернобиљски акцидент као и његове последице у ширем друштвеном и еколошком контексту и даје детаљан опис акцидента и мера предузетих у току санације непосредно после акцидента и дугорочно. Посебан акценат је дат на инвентар радионуклида у тзв. Чернобиљску облаку, његово кретање и утицај на контаминацију у државама Европе. Обрађене су последице Чернобиљског акцидента у земљама бивше Југославије и разматране мере предузете да се те последице ублаже. Централно место дато је последицама нуклеарне несреће на територији Србије као и мерним методама коришћењем за одређивање садржаја радионуклида и процене ефеката на жива бића и животну средину. Дато је обиље резултата мерења као и начин метролошког обезбеђења у време и после акцидента. Да се лекција не би заборавила кратко је размотрено садашње стање радиоактивности животне средине у Србији, као и нека отворена питања у вези са овом проблематиком.

(о ауторима)
Проф. др Драгана Поповић, редовни професор на предмету Биофизика на Факултету ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Координаторка у Београдском центру за женске студије и истраживања рода и предавачица на мастер програму Род и политика на факултету политичких наука у Београду. Објавила више научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима из биофизике зрачења, атмосферске физике и метрологије јонизујућег зрачења. Чланица уредничких одбора домаћих часописа Ацта Ветеринариа и Генеро. Живи и ради у Београду.
Проф. др Весна Спасић Јокић, ванредни професор на предмету метрологија и групи предмета везаних за област медицинског инжењерства на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Научни сарадник Института за нуклеарне науке Винча и предавач у његовом Центру за перманентно образовање Објавила је велики број научних књига, монографија научних стручних радова у међународним и домаћим часописима из области метрологије, заштите од зрачења, дозиметрије и система квалитета. Рецензент у водећим међународним и домаћим часописима. Руководилац и учесник у десет међународних и националних пројеката. Члан је великог броја државних комисија. Председник Друштва за биомедицинско инжењерство и медицинску физику. Живи и ради у Београду и Новом Саду.
Проф. др Гордана Ђурић, редовни професор, у пензији, на предмету Радијациона хигијена и Методологија научноистраживачког рада на Факултету ветеринарске медицине у Београду. Дугогодишња предавачица у Школи за радиоизотопе у Институту за нуклеарне науке Винча у Београду. Објавила више научних и стручних радова у међународним и домаћим часописима из области радиоекологије, заштите животне средине и заштите од зрачења. Живи и ради у Београду и Торонту.

---