Edicija: „TEHNIČKE NAUKE - MONOGRAFIJE”

Naziv monografije: „Černobilj: više od akcidenta”

Autori: Dragana Popović, Vesna Spasić-Jokić, Gordana Đurić

Recenzenti:  dr Ivan Aničin, red. prof. Univerziteta u Beogradu Fizčki fakultet
              dr Ištvan Bikit, red. prof. PMF u Novom Sadu
              dr Miroslav Vesković, red. prof. PMF u Novom Sadu
                                         
Izdavač: Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Glavni i odgovorni urednik:
prof. dr Ilija Ćosić, dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu

Štampa: FTN – Grafiki centar GRID, Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad
Štampanje odobrio: Savet za izdavačko–uređivačku delatnost FTN-a u Novom Sadu
Predsednik Saveta: prof. dr Radomir Folić

---

CIP-Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
614.876:621.311.25(477.41 Černobyl`)

POPOVIĆ, Dragana
     Černobilj: više od akcidenta? : posledice nesreće u
nuklearnoj elektrani Vladimir Iljič Lenjin u Černobilju,
Ukrajina, 1986. godina  / Dragana Popović, Vesna Spasić-Jokić,
Gordana Đurić. – Novi Sad : Fakultet tehničkih nauka, 2009
(Novi Sad : FTN, Grafički centar GRID). – 226 str. : ilustr. ; 24 cm. –
(Edicija “Tehničke nauke - monografije” ; br. 33)
Tiraž 100.

ISBN 978-86-7892-155-1

---

a) Nuklearne nesreće – Posledice – Černobilj     
(iz sadržaja)
Ideja da se napiše ova knjiga javila se već nekoliko godina posle nuklearne nesreće u Černobilju, aprila 1986. godine, kao posledica ne samo značaja koji je ovaj događaj imao u profesionalnom životu autorki, već i zbog brojnih kontroverzi, različitih mišljenja i nedoumica koje je on izazvao u stručnoj i široj javnosti, od kojih mnoge nisu ni do danas razrešene. Stoga nam se, posle više od dvadeset godina od Černobiljskog akcidenta učinilo da je ipak vredno napisati ovu knjigu, ali je to naravno, zbog obilja materijala i drugih objektivnih i subjektivnih okolnosti, trajalo duže nego što smo mogle da pretpostavimo. Najteže je bilo napraviti izbor iz nebrojenog broja radova, internet sajtova, novinskih članaka, izveštaja, ličnih stavova, podataka, često protivurečnih i međusobno suprotstavljenih, pa i isključivih. Svesne smo da je izbor veoma ličan, pre svega kada su u pitanju podaci iz naše zemlje i regiona i nadamo se da će čitaoci za to imati razumevanje, jer drugačije ova knjiga i ne bi mogla biti napisana.
(iz recenzije)
Knjiga „Černobilj: više od akcidenta“ – Posledice nesreće u nuklearnoj elektrani Vladimir Iljič Lenjin u Černobilju, Ukrajina, 1986. godine, autorki dr Dragane Popović, dr Vesne Spasić Jokić i dr Gordane Đurić, napisan je sa ciljem da se ne zaborave akcije i posledice koje su pratile ovaj veliki nuklearni akcident. Rukopis je pisan stručno, jasno i pregledno i predstavlja korisno štivo ne samo za naučnu i stručnu javnost, i studente prirodnih nauka već i za širu javnost.
Osim Uvoda i Hronologije događaja, rukopis sadrži četiri: poglavlja: I Černobilj: tačka preokreta, II Černobiljsko zaveštanje, III Posledice Černobiljske nuklearne nesreće u Srbiji, IV Nuklearni akcident u Černobilju: metrološki aspekti kao i dva priloga: Prilog I Zakonska metrologija jonizujućih zračenja i uspostavljanje sistema kvaliteta u monitoringu životne sredine i Prilog II Metrološki propisi, kao i spisak Literature, Rečnik pojmova i Listu skraćenica.
Knjiga razmatra implikacije i  kontroverze vezane za Černobiljski akcident kao i njegove posledice u širem društvenom i ekološkom kontekstu i daje detaljan opis akcidenta i mera preduzetih u toku sanacije neposredno posle akcidenta i dugoročno. Poseban akcenat je dat na inventar radionuklida u tzv. Černobiljsku oblaku, njegovo kretanje i uticaj na kontaminaciju u državama Evrope. Obrađene su posledice Černobiljskog akcidenta u zemljama bivše Jugoslavije i razmatrane mere preduzete da se te posledice ublaže. Centralno mesto dato je posledicama nuklearne nesreće na teritoriji Srbije kao i mernim metodama korišćenjem za određivanje sadržaja radionuklida i procene efekata na živa bića i životnu sredinu. Dato je obilje rezultata merenja kao i način metrološkog obezbeđenja u vreme i posle akcidenta. Da se lekcija ne bi zaboravila kratko je razmotreno sadašnje stanje radioaktivnosti životne sredine u Srbiji, kao i neka otvorena pitanja u vezi sa ovom problematikom.

(o autorima)
Prof. dr Dragana Popović, redovni profesor na predmetu Biofizika na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Koordinatorka u Beogradskom centru za ženske studije i istraživanja roda i predavačica na master programu Rod i politika na fakultetu političkih nauka u Beogradu. Objavila više naučnih i stručnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima iz biofizike zračenja, atmosferske fizike i metrologije jonizujućeg zračenja. Članica uredničkih odbora domaćih časopisa Acta Veterinaria i Genero. Živi i radi u Beogradu.
Prof. dr Vesna Spasić Jokić, vanredni profesor na predmetu metrologija i grupi predmeta vezanih za oblast medicinskog inženjerstva na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Naučni saradnik Instituta za nuklearne nauke Vinča i predavač u njegovom Centru za permanentno obrazovanje Objavila je veliki broj naučnih knjiga, monografija naučnih stručnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima iz oblasti metrologije, zaštite od zračenja, dozimetrije i sistema kvaliteta. Recenzent u vodećim međunarodnim i domaćim časopisima. Rukovodilac i učesnik u deset međunarodnih i nacionalnih projekata. Član je velikog broja državnih komisija. Predsednik Društva za biomedicinsko inženjerstvo i medicinsku fiziku. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu.
Prof. dr Gordana Đurić, redovni profesor, u penziji, na predmetu Radijaciona higijena i Metodologija naučnoistraživačkog rada na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu. Dugogodišnja predavačica u Školi za radioizotope u Institutu za nuklearne nauke Vinča u Beogradu. Objavila više naučnih i stručnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima iz oblasti radioekologije, zaštite životne sredine i zaštite od zračenja. Živi i radi u Beogradu i Torontu.

---