Примена основних, теоријско методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних знања и метода на решавању конкретних проблема у оквиру изабраног подручја. У оквиру овог дела докторске дисертације студент изучава проблем, његову структуру и сложеност и на основу спроведених анализа изводи закључке о могућим начинима његовог решавања. Проучавајући литературу, студент се упознаје са методама које су намењене за креативно решавање нових задатака и праксом у њиховом решавању.

Оспособљавање студената да самостално примењују претходно стечена знања из различитих подручја које су претходно изучавали, ради сагледавања структуре дефинисаног проблема и његовој системској анализи у циљу извођења закључака о могућим правцима његовог решавања. Кроз самостално коришћење литературе, студенти проширују знања из изабраног подручја. На тај начин, код студената се развија способност да спроводе анализе и идентификују проблеме у оквиру задате теме и да самостално дефинишу тему и структуру научног рада, који ће публиковати.

Формира се појединачно у складу са потребама израде будуће докторске дисертације, њеном сложености и структуром. Студент проучава стручну литературу, докторске дисертације сличне тематике, врши анализе у циљу креирања сопствене теме и структуре рада, у оквиру поља дисертације, који ће публиковати.

Студент у сарадњи са саветником/ментором ради на дефинисању теме докторске дисертације, дефинисању временског оквира њене израде, садржаја, структуре, методологије и литературе. У оквиру студијског истраживачког рада студент обавља консултације са ментором, а по потреби и са другим наставницима који се баве проблематиком из области теме самог рада. У оквиру дефинисане теме, студент по потреби спроводи И одређене истраживачке поступке, испитивања, бројања, анкете, креативна истраживања, статистичку обраду података, у циљу извођења потребних закључака. За потребе публиковања резултата истраживања, ментор и студент раде на дефинисању теме, структуре и садржаја научног рада.