Predmet: Biomehanika kardiovaskularnog sistema
(12 -
M45991) Osnovne informacije
Matične organizacione jedinice predmeta
Program predmeta
Program se primenjuje od 01.10.2009.. Namera nastavnika je da kroz ovaj kurs student:- razume kako metodi mehanike mogu primenivati u analizi problema biosistema koji su kompleksnijii u principu slabije definisani od tehničkih koje uglavnom eine jednostavne geometrijske forme),- razume kako se mehaničke funkcije povezuju sadrugim funkcijama (biološkim, hemijskim, elektro, neurološkim) u ljudskom telu,- razume kako starenje, bolest i trauma utiču na promene mehaničkih funkcija, - analizira konkretne mehanieke modele struktura kardiovaskularnog sistema Posle ovog kursa student treba da je sposoban da:- poveže znanje stečeno u inženjerskim kursevima mehanike sa analizom biomehaničkih sistema,- primeni stečeno znanje u analizi kretanja konkretnih biomehaničkih sistema, tj. da identifikuje, formuliše (idealizuje praktične probleme upotrebom odgovarajuaeg matematičkog modela) i reši problem iz oblasti koju pokriva sadržaj koji sledi,- komunicira i radi u multidisciplinarnom timu-samostalno vežba, marljivo radi i kreativno razmišlja. - demonstrira razumevanje i veštinu kao i da naueeno upotrebi za dizajn novih rešenja bio-inženjerskih problema.- uopštava konkretne mehaničke modele i simulira normalna i patološka stanja za različite vrednosti parametara u modelu. Struktura kardiovaskularnog sistema. Osnove biologije ćelije i ponašanja mekih tkiva. Biotransportni procesi. Normalni arterijski zid. Struktura i funkcija. Konstitutivne jednačine eksperimentalne metode merenja deformacija. Analiza napona. Vaskularni poremećaji: hipertenzija, intrakranijalne aneurizme, ateroskleroza, aortne aneurizme. Vaskularna adaptacija. Normalno i ostarelo srce. Struktura i funkcije. Osvrt na strukturu i funkciju krvi, pluća, bubrega i jetre. Osvrt na numeričke metode biomehanike kontinuuma. Predavanja, auditorne vežbe, računske vežbe. Domaai zadaci, kao metod provere razumevanja uvedenih pojmova i upotrebe uvedenih metoda semogu raditi i u grupi. Praktični deo ispita - dva zadatka studenti rade samostalno. Međutim, studenti koji redovno rade domaće zadatke imaju mogućnost da praktični deo - zadatke, zamene seminarskim radom koji se bavi primenom stečenih znanja u analizi kretanja konkretnih sistema. Pri tome se sa svakom grupom održavaju individualne konsultacije. Tokom izrade seminarskog rada studenti proširuju svoje znanje mehanike, matematičke analize, postaju veštiji u primeni kompjuterskih metoda, i upotrebi stranog jezika koji koriste. Ispit se završava usmenim delom.
|