Osposobljenost studenata da shvate društveni značaj harmonije između prirode, čoveka i društva, sociološke aspekte ekološke krize, kao i načine i mogućnosti rešavanja ekoločkih problema kako bi u u profesionalnoj praksi dali puniji doprinos stvaranju humanog društva.

Sticanje socioloških saznanja o društvenim uzrocima zagađenosti životne sredine u modernom društvu, stepenu i dimenzijama zagađenosti, kao i teorijskim i institucionalnim oblicima rešavanja ekološke krize i istraživačkim procesima i metodama istraživanja ekoloških problema.

Prirodna i društvena sredina: čovek kao prirodno i društveno biće, elementi čovekove životne sredine, kvalitet života i kvalitet životne sredine. Razvoj društva i kvalitet životne sredine: životna sredina u agrarnim, industrijskim i informatičkom društvu. Ekološki rizici i moderno društvo: spoljašnji i proizvedeni rizici. Socijalni aspekti ekološke krize modernog društva: zagađenost prirode, zagađenost radne sredine (otuđenje u radu i tehnički rizici), zagađenost društvene sredine (otuđenje ljudi od života i društva, konzumentska kultura, lažne vrednosti ). Društveni uzroci ekološke krize: tehnološki razvoj, razvoj naselja, industrijalizacija, priroda privrednog i društvenog sistema, rast stanovništva, vrednosni sistem, potrošnja, globalizacija. Globalizacija i ekologija: globalno društvo kao društvo proizvedenih rizika, globalizacija i ekološke nejednakosti u svetu. Teorijska shvatanja načina rešavanja ekološke krize: granice rasta, demografska tranzicija, održivi razvoj, međunarodna pravna zaštita životne sredine, ekološka modernizacija, eko-efikasnost, ekocentrizam. Ekološka svest i kultura:elementi, nivo i faktori razvoja ekološke svesti i kulture. Ekološka politika: ciljevi, principi i subjekti ekološke politike, uloga vlada u rešavanju ekoloških problema. Ekološki pokreti: ciljevi, principi i načini delovanja ekoloških pokreta. Ekološka etika: norme, praksa, sankcijeIstraživanje ekoloških problema: izrada teorijsko hipotetičkog okvira, utvrđivanje uzorka, metode istraživanja, realizacija istraživanja, analiza rezultata.

Nastava se izvodi u obliku predavanja i ucešca studenta u raspravi o izloženim problemima, kao i izrade seminarskih radova, izlaganja semeniraskih radova na vežbama i diskusije studenata o problemima seminarskog rada.