Sticanje i unapređivanje akademske komunikativne kompetencije na srpskom jeziku; Sticanje i unapređivanje akademske komunikativne kompetencije na srpskom jeziku;

Mogućnost prepoznavanja funkcionalnostilskih registara srpskog jezika i uočavanja njihove kontekstualne uslovljenosti, te sposobnost uključivanja u naučni funkcionalnostilski diskurs;

Pojam i ustrojstvo jezičke komunikacije. Stratifikacija prirodnog ljudskog jezika. Funkcionalnostilska raslojenost srpskog jezika. Razgovorni diskurs (komunikacija elektronskom poštom). Administrativni diskurs (kreiranje korespodencijskih žanrova: radne biografije, molbe, žalbe, zahteva...). Publicistički diskurs. Beletristički diskurs. Opšte karakteristike naučnog diskursa. Stilovi naučnog diskursa i njihovo ustrojstvo: akademski stil; udžbenički stil; popularnonaučni stil. Izrada naučnog rada: tipovi i strukture naučnih radova; dokumentaciona podloga naučnog rada (citati, fusnote, bibliografija); jezik i stil naučnog rada; tehnička obrada naučnog rada. Tipične supstandardne pojave u akademskoj komunikaciji i njihove korekcije: pravopisni problemi; izbor reči i obrta; sklop rečenice.

Na početku kursa svi studenti prolaze kroz ulazni test kojim se utvrđuje nivo kulture pisanih i govornih komunikacija svakog polaznika. Provera znanja se obavlja kontinuirano, tokom trajanja kursa. Završni ispit se polaže pismeno i usmeno i ima za cilj da proceni napredak svakog polaznika u odnosu na nivo pokazan na ulaznom testu. Kroz interaktivne vežbe, u malim grupama, demonstriraće se složenost funkcija koje uspešna komunikacija treba da ispuni (iskazivanje ličnog stava, rezultata istraživanja, razmenjivanje mišljenja, ocenjivanje tuđih arugmenata u pisanoj ili govornoj formi, pregovaranje, itd.). Na vežbama će se razvijati i razumevanje važnosti konteksta u kome se odvija komunikacija. Monološka metoda, dijaloška metoda, metoda rada na tekstu, korektivna metoda;