Sticanje praktičnih znanja iz oblasti digitalne upraljačke elektronike:, optoelektronskih komponenti, lasera, optičkih vlakana, optoelektronskih senzora, praktičan rad na dijagnostici optičkih vlakana.

- Sposobnost projektovanja sistema sa savremenim elektronskim kolima - Sposobnost analize složenih mehatroničkih sistema radi praktične elektronske realizacije - Sposobnost izrade složenog digitalnog elektronskog sitema sa mikrokontrolerima ili DSP-om - Sposobnost projektovanja sistema sa složenim mehatroničkim senzorima - Sposobnost projektovanja sistema sa složenim mehatroničkim aktuatorima

Značaj elektronike u mehatronici. Kola sa operacionim pojačavačima. Izvori napajanja. Specijalni senzori u mehatronici (enkoderi, žiroskopi, magnetometri, akcelometri). Električni motori (DC, AC, koračni). Elektronski drajveri za električne motore. Upravljanje motorima (kontinualno, impulsno, H-mostovi). Problem stabilnosti (Nikvistov kriterijum za kontinualne i digitalne sisteme). Algortmi upraljanja. Regulatori i kompenzatori (analogni i digitalni). Mikrokontroli, razvojno okruženje. Digitalni procesori signala. Primeri iz industrije. Programi za projektovanje elektronskih kola. Tehnička dokumentacija. Izrada konkretnog projekta sa mikrokontrolerima.

Predavanja; Auditorne vežbe; Laboratorijske vežbe; Konsultacije.Deo gradiva koji čini logičku celinu može se polagati u vidu 2 kolokvijuma. Odrađene računarske vežbe nose do 5% ukupne ocene, a nakom računarskih vežbi studenti će imati jedan projekat (rad) koji se satoji u praktičnoj realizaciji elektronskog sistema za upraljanje, obavezan je i nosi do 50% ukupne ocene. Ako student ne položi preko 2 kolokvijuma, polaže ispit koji se sastoji iz teoretskih pitanja i zadataka (do 100%). Oba dela se polažu u pismenoj formi.