Главни циљ наставе на предмету Савремена архитектура јесте да омогући увид у фундаменталне и критичке односе између архитектонских концепата и развоја савременог друштва, као и односе између специфичних архитектонских теорија (о форми, функцији и конструкцији) и општих социо-политичких и идеолошких услова периода деветнаестог и двадесетог века. Други циљ јесте да кроз критичку анализу кључних архитектонско-урбанистичких тема, концепата, утопија, пројеката и планова друге половине 20. века, омогући студентима да теоријски артикулишу питања савремене архитектуре и урбанизма. Програм се бави питањима савремене архитектуре која се сагледавају у културно-историјској перспективи и у филозофском, социо-економском и политичком контексту.

Студенти се оспособљавају за рад са литературом из области историје и теорије савремене архитектуре, за систематизацију основних знања о историји и теорији савремене архитектуре и за самостално извођење критичке анализе специфичних примера из области савремене архитектуре и урбанизма. Крајњи исход образовања јесте да оспособи студенте да критички сагледају сопствене ауторске и академске позиције у односу на шири контекст теорије и праксе савремене архитектуре и урбанизма.

Програм се фокусира на специфичне и значајне фазе у генези модерне и савремене архитектуре: архитектура доба разума (просветитељства), 18. век; утопије, архитектура и урбанизам 19. века; и архитектура и урбанизам на прелому 19. и 20. века. Програм се даље бави градом као контекстом, проблематиком и субстанцом архитектуре и као примарним местом модерности, кроз елаборацију тема из историје и теорије савремене архитектуре и урбанизма, како следи: херојски период модерне архитектуре; модернизам у архитектури 20. века; модерни град (ЦИАМ, функционални град); критика и ревизија модернизма у периоду после 1945. године (Теам 10, нови брутализам, Хигх-Тецх); радикална критика града 1960-1970; услови постмодернизма; постмодернизам; и савремени услови урбанитета.

Предавања. Семинарски рад. Писмени испит.