Весна Стојаковић рођена је 1980. године у Новом Саду и основне студије Архитектуре завршила на Факултету техничких наука 2004. године са просечном оценом 9,49 а докторске студије на истом факултету завршила 2011. године. Запослена је на Факултету техничких наука од 2005. године, а од 2021. је у звању редовног професора. Стручно усавршавање је усмерила на примену дигиталних технологија у архитектури, урбанизму и дизајну.
У оквиру ових области учествује у бројним научним и уметничким пројектима. Из области је објавила више радова у међународним и домаћим часописима. Учествовала је на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству где је публиковала више од 60 научних радова. Као цонференце цхаир је организовала три међународне конференције: 5тх еЦААДе Интернатионал Регионал Wорксхоп – Бетwеен Цомпутатионал Моделс анд Перформативе Цапацитиес (2016), 6тх Интернатионал Цонференце он Геометрy анд Грапхицс – Монгеометрy (2018) и 39тх еЦААДе Интернатионал Цонференце – Тоwардс Неw Цонфигурабле Арцхитецтуре (2021).
Од 2022. године је члан управног одбора интернационалног удружења еЦААДе (Едуцатион анд Ресеарцх ин Цомпутер-Аидед Арцхитецтурал Десигн ин Еуропе). Члан је научног одбора међународног часописа Неxус Нетwорк Јоурнал и уредник специјалног издања Неxус Нетwорк Јоурнал: Монгеометрy: Фром Десцриптиве Тоwардс Цомпутатионал Геометрy ин Арцхитецтуре у истом часопису, као и специјалног издања Цонфигурабле Арцхитецтуре часописа Интернатионал Јоурнал оф Арцхитецтурал Цомпутинг. Од 2012. године је шеф Катедре за теорије и интерпретације простора у архитектури и урбанизму и члан Савета Факултета техничких наука од 2022. године. Оснивач је и руководилац Центра за дигитални дизајн при Факултету техничких наука, који активно и успешно ради од 2014. године. Од 2016–2018. године је председник Српског удружења за геометрију и графику (СУГИГ), а и даље је члан Управног одбора истог удружења.
Учествовала је на многим научним пројектима, као и пројектима и изложбама из области архитектуре и дизајна. Добитница је награде иГоогле фото конкурса, у оквиру којег је 2009. учесник изложбе у Саатцхи галерији модерне уметности у Лондону. Победница је на конкурсу АртЗепт 2020. године за фасаду која је изведена на Музеју фондације Зептер у Београду.
Током рада у настави учествовала је у увођењу, унапређивању и осмишљавању нових предмета и студијских програма. Била је ментор на четири докторске дисертације и мноштву мастер и дипломских радова. Добитница је Повеље Момчило Мома Новковић 2019. године за ентузијазам и изузетне резултате у раду са студентима, у настави и ваннаставним активностима, посвећеност научним резултатима и промоцији Факултета на локалном и међународном нивоу.