Predmet: Uvod u elektroniku
(17 -
H206) Osnovne informacije
Program predmeta
Program se primenjuje od 09.10.2007.. Sticanje osnovnih znanja iz oblasti principa analogno-digitalne konverzije, poluprovodničkih elektronskih komponenata (dioda, tranzistora, JFET-ova, MOSFET-ova), pojačavača. - sposobnost rešavanja osnovnih električnih kola sa operacionim pojačavačima - sposobnost rešavanja osnovnih električnih kola sa poluprovodničkim komponentama (diodama, bipolaranim tranzistorima, MOSFET-ovima) - sposobnost snimanja statičkih karakteristika poluprovodničkih komponenti - sposobnost analize osnovnih elektronskih kola uz pomoć računara – programski paket MicroCAP Istorijat elektronike. Klasifikacija elektronskih signala, principi njihove konverzije. Frekventni spektar elektronskih signala. Pojačavači (neinvertujući i invertujući pojačavači, diferencijalni pojačavači, primena). Operacioni pojačavači. Osnovne fizičke osobine poluprovodnika (sopstveni i primesni poluprovodnici). Transportne pojave u poluprovodnicima (struja drifta i struja difuzije). PN spoj (direktno i inverzno polarisani PN spoj, kapacitivnost PN spoja, naponski proboj). Diode (osnovni pojmovi, uticaj temperature, proboj, polarizacija, analiza kola sa diodama, prekidački režim rada). Diode referentnog napona. Primene dioda (regulacija napona, jednostrani i dvostrani usmerači). Bipolarni tranzistori (polarizacija tranzistora, ograničenja u radu, režimi rada, ekvivalentno kolo za male signale). Primena tranzistora (tranzistor kao prekidač, invertorsko kolo sa tranzistorom). Tranzistori sa efektom polja. JFET. MOSFET sa ugrađenim i sa indukovanim kanalom (način rada, režimi rada, karakteristike). Polarizacija MOSFET-ova. Ekvivalentno kolo za male signale. MOSFET kao prekidač. Jednostepeni pojačavači sa bipolarnim tranzistorom. Jednostepeni pojačavači sa fetovima. Diferencijalni pojačavači sa bipolarnim tranzistorima ili sa MOSFET-ovima. Analiza elektronskih kola pomoću računara – Micro CAP. Predavanja. Auditorne vežbe. Laboratorijske vežbe. Konsultacije.
Prvi deo gradiva koji čini logičku celinu može se polagati u vidu kolokvijuma, u pismenoj formi. Ako student položi kolokvijum, polaže pismeni ispit koji se sastoji iz teoretskih pitanja i zadataka iz nepoloženog dela gradiva. U slučaju nepoloženog kolokvijuma polaže se ispit iz kompletnog gradiva predmeta. Tokom semestra radi se jedan domaći zadatak (samostalan zadatak).
|