Како комуникологију посматрамо као науку о процесу комуницирања, јасно је да је познавање принципа и законитости те науке неопходан услов за свакога ко жели да квалитетно пословно комуницира. Процес комуницирања може тећи на различите начине, и своју способност флексибилног комуницирања најпре изражавамо тако што знамо када, како и колико треба говорити, а када и колико треба слушати.
О ауторима
Нила Капор-Стануловић Магистрирала на Калифорнијском универзитету, САД, докторирала на Београдском универзитету. Бирана за редовног професора на неколико универзитета. Су-оснивач је и први шеф новоосноване катедре за психологију при Филозофском факултет у Новом Саду, 1982-83. Први шеф Друштва психолога Новог Сада. Паралелно са универзитетским обавезама радила као експерт Светске здравствене организације (WХО), УНИЦЕФ-а, УНХЦР-а, УНЕСЦО-а, Светске федерације за ментално здравље (WФМХ), Транснационалног института за истраживање породице (ТФРИ); Норвешког црвеног крста, Данског савета за избеглице (ДРЦ). Посебно је запажен њен консултативни рад на остваривању УНИЦЕФ-ових програма психосоцијалне рехабилитације деце трауматизоване ратовима и избеглиством у висе земљама на свету. Добитник је престижне награда Америчке психолошке асоцијације за хуманитарни рад, 1999. Учествовала или водила више медјународних пројеката, објавила 7 монографија и око 150 струцних и науцних публикација.
Петар Врговић Докторирао на Факултету техничких наука у Новом Саду из области менаџмента људских ресурса, истражујући комуникационе аспекте управљања идејама у организацији. Ангажован на предмету "Комуникологија и пословно комуницирање" на Факултету техничких наука у Новом Саду од 2004. године. Поља интересовања и научног рада: пословно комуницирање, менаџмент идеја, комуникациони аспекти отворених иновација, психологија у менаџменту и селфменаџмент. Аутор већег броја уџбеника и међународних радова.