Едиција: „ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ - УЏБЕНИЦИ”

Назив уџбеника: „Социологија науке”

Аутор: Радош Радивојевић

Рецензенти: др Божо Милошевић, ред. проф. на Филозофском факултету у Новом Саду
            др Милош Марјановић, ванр. проф. на Правном факултету у Новом Саду

Издавачи: Факултет техничких наука у Новом Саду
               МП “STYLOS”, Нови Сад

Главни и одговорни уредник издања: проф. др Душан Петровачки, декан

За МП “STYLOS”: Веселин Стефановић, уредник за издаваштво

Штампа: „S Print”, Нови Сад, др Илије Ђуричића 3

---

CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад

316:001

РАДИВОЈЕВИЋ, Радош

     Социологија науке / Радош Радивојевић. – Нови Сад : Стyлос :
Факултет техничких наука, 1997(Нови Сад : С принт). – 183 стр. :
24 цм. – (Едиција „Техничке науке”)

Тираж 300.

а) Социологија науке

---

  (из садржаја)
  У првом одељку аутор анализира особине здраворазумског, уметничког, филозофског и научног сазнања и указује на разлике између ових области сазнања.
  У другом одељку дата је анализа различитих теоријских схватања природе сазнања. Изложено је Марксово, Манхајмово, Шелерово и Милићево схватање сазнања.
  У трећем одељку изложени су теоријски правци у проучавању научног сазнања и то: синтетички, интерналистички и комуникацијско-статистички правац.
  У четвртом одељку анализиране су друштвена функција сазнања и закони развоја сазнања. Анализирано је производно-техничко, друштвено-интегративно и самосвесно сазнање, као и Куново и Поперово схватање закона развоја науке.
  У петом одељку анализирани су подстицајни и ограничавајући утицаји друштвених система на развој науке. Аутор указује да је кључни друштвени узрок настанка модерне науке представља економска заинтересованост буржоазије, као владајуће класе, за практичну примену научног сазнања.
  У шестом одељку анализирана је организација научног рада, при чему је указано да развој научног сазнања захтева посебне организационе принципе који подстичу стваралаштво.

  (из рецензија)
  У целини гледано аутор је дао темељну анализу друштвених корена науке и показао да најдубље подстицаје и ограничења развоја научног сазнања треба тражити у природи друштвеног система, а да природу система најдубље одређују извор моћи и начин остварења економских интереса владајуће класе.  Књига представља вредан допринос социолошкој анализи науке и представљаће подстицај за даља конкретна социолошка истраживања међусобне повезаности научног и друштвеног развоја.
  (о аутору)
  Радивојевић Радош је ванредни професор на Факултету техничких наука у Новом Саду. Предаје Социологију и Социологију науке. До сад је објавио књигу Заробљена наука и већи број текстова у стручним часописима. Обављао је дужност главног и одговорног уредника часописа Идеје, био члан Редакције часописа Социолошки преглед и члан Председништва југословенског удружења за социологију.

---