Едиција: „ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ - УЏБЕНИЦИ”
Назив уџбеника: „Расхладна техника”
Аутори: Душан Гвозденац, Иштван Вањур
Рецензенти: др Мића Марић, ред. птоф. у пензији, Факултета техничких наука у Новом Саду
др Горан Јанкес, ред. проф. Машинског факултета у Београду
Издавач: Факултет техничких наука у Новом Саду
Главни и одговорни уредник:
проф. др Раде Дорословачки, декан Факултета техничких наука у Новом Саду
Штампа: ФТН - Графички центар ГРИД, Трг Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад
Штампање одобрио: Савет за библиотечку и издавачку делатност ФТН-а у Новом Саду
Председник Савета за библиотечку и издавачку делатност:
др Радош Радивојевић, редовни професор Факултета техничких наука у Новом Саду
CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
621.56-59(075.8)
ГВОЗДЕНАЦ, Душан
Расхладна техника / Душан Гвозденац, Иштван Вањур. 2. изд. - Нови Сад : Факултет
техничких наука, 2014 (Нови Сад : ГРИД) . – VI, 318 стр. :
илустр. ; 24 цм. - (Едиција "Техничке науке - уџбеници" ; 452)
Тираж 150. - Библиографија.
ISBN 978-86-7892-599-3
а) Друмски саобраћај - Организација
( из садржаја)
Изучавање области расхладне технике има дугу традицију на Факултету техничких наука и овај текст треба да сумира наставно искуство протеклог периода, али и да трасира пут којим ће ова , без сумње, значајна инжењерска дисциплина, бити заступљена на Факултету техничких наука у будућности. Предмет Расхладни уређаји слушају студенти студијског програма Енергетика и процесна техника на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Без обзира на велико индустријско искуство аутора, ипак је основна намера била да се припреми уџбеник, који, пре свега, студентима треба да понуди знање, којим ће бити у могућности да активно раде у области расхладне технике.
Излагања су у великој мери растерећена од теоријских анализа, али су у фуснотама дата кратка подсећања и објашњења појмова, неопходних за потпуно разумевање материје. Тиме су избегнута упуштања у дубља научна објашњења и доказивања, иначе, важних поставки и закључака које термодинамика и наука о преносу топлоте и масе могу да понуде.
Читаоцима је понуђено и неколико софтвера којима је могуће обавити бројне техничке прорачуне. Неки од тих софтвера су развијени за потребе овог курса, и треба да охрабре читаоце да се и сами упусте у израду различитих софтвера, што је много корисније у поређењу са некритичким преузимањем са Интернета. Софтвери су доступни на сајту: http://www.peec.uns.ac.rs
На истом сајту читаоцима је понуђено упутство за пројектовање расхладних уређаја. Оно је припремљено на начин који кориснику омогућава да самостално обави основни прорачун мањег расхладног постројења.
(из рецензија)
Не би се лако могло определити коме ће овај уџбеник више користити, студентима ове техничке дисциплине или инжењерима и руковаоцима оваквим постројењима.
(о ауторима)
Проф. др Душан Гвозденац је професор Универзитета у Новом Саду. Више од 25 година предаје на Факултету техничких наука у истом граду и око 20 година ради као консултант на пројектима из области енергетике у више земаља Европе, Африке и Далеког , Средњег и Блиског истока. Пројекти су рађени за Развојни програм Уједињених нација (УНДП), Организацију уједињених нација за индустријски развој (УНИДО), неколико програма Европске уније (ЕУ), Немачко удружење за техничку сарадњу (ГИЗ) и др. Аутор је бројних радова публикованих у међународним и домаћим часописима, едитор је зборника међународних конференција и аутор неколико тренинг приручника. Водио је или био члан тима у преко 200 енергетских прегледа у индустрији и зградарству и тиме стекао богато практично искуство које је делом садржано и у овом уџбенику. Недавно је објавио књиге: Морваy З, Гвозденац Д: Applied energy and environmental management, John Wiley, 2008.(и превод на кинески језик, 2010), Гвозденац Д, Кљајић М, Петровић Ј: Мерење и регулисање у термопроцесној техници, ФТН, 2009, Гвозденац Д: Криогена техника, ФТН, 2010. И Гвозденац Д, Накомчић-Смарагдакис Б, Гвозденац-Урошевић: Обновљиви извори енергије ФТН, 2010.
Мр Иштван Вањур дипл. инж. дипломирао је на Машинском факултету у Новом Саду 1965. године. Професионалну каријеру је започео у пројектном бироу "Агроиндустрија" у Новом Саду, где је радио на пројектима расхладних инсталација индустријских хладњача, кланица, пивара, млекара и сл. Након тога, ради у фабрици расхладних машина "Термомеханика", Загреб, на месту главног инжењера и радио је на реализацији бројних пројеката, почев од пројектовања, преко производње опреме у фабрици, монтаже, пуштања у погон и доказивање капацитета инсталација хлађења пивара, хладњача, млекара, кланица, клизишта и инсталација у хемијској индустрији. Магистарски рад "Анализа понашања амонијачне расхладне инсталације при акумулацији леда на испаривачима" је одбранио на ФТН-у у Новом Саду 1990. године. У раду је дат предлог једноставног математичког модела понашања инсталације и експериментална верификација модела. Од 1991 руководи фирмом "Фригориа" д.о.о., која се бави пројектовањем и извођењем расхладних постројења. За изванредан допринос струци, 2009 године добио је плакету КГХ друштва инжењера и техничара Србије. Исте године је именован за судију части Инжењерске коморе Србије, из матичне секције извођача радова. Важи за врсног познаваоца амонијачних расхладних постројења.