Struka softversko inženjerstvo je mlada - prvi put se termin softversko inženjerstvo pojavio 1968. godine, ali je danas u međunarodnim okvirima jasno definisana kao posebna struka za kojom postoji izuzetno velika potražnja na međunarodnom i domaćem tržištu rada.

Uvažavajući potražnju za inženjerima softverskog inženjerstva, odnosno mogućnosti za brzo zapošljavanje svršenih studenata i vrlo visoke plate koje ovaj profil ostvaruje, Fakultet tehničkih nauka nudi od 2013/2014. školske godine studije na Studijskom programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije na Departmanu za računarstvo i automatiku. Studijski program smo trenutno organizovali na dva stepena - Osnovne akademske studije i Master akademske studije. Nastava na ovom studijskom programu odvijaće se u dva grada u Srbiji – u Novom Sadu i u Loznici.
Planiramo da, počevši od 2015/2016. školske godine organizujemo i doktorske studije na ovom studijskom programu.

Sledeći svetske standarde i praksu priznatih svetskih univerziteta, sačinili smo nastavni plan i program studijskog programa Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije u potpunosti u skladu sa međunarodnim standardima koje su za struku softversko inženjerstvo propisale dva najeminentnija svetska strukovna udruženja iz oblasti elektrotehnike i računarstva - IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) i ACM (Association for Computing Machinery). Na taj način postigli smo dve važne stvari. Prva je saglasnost našeg studijskog programa sa studijskim programima univerziteta u Evropi i svetu, što će vama studentima omogućiti da, ukoliko to želite, deo studija obavite na drugim univerzitetima/fakultetima u inostranstvu ili u našoj zemlji (to se danas popularno zove mobilnost studenata). Druga, važnija, je da su sadržaji i način izvođenja nastave (radićete puno programiranja kroz projekte) takvi da ono što ćete naučiti (to mi zovemo ishodi učenja) odgovara zahtevima vaših budućih poslodavaca i omogućuje Vam da, bez dodatnog obučavanja, odmah uspešno preuzmete radne zadatke na poslovima razvoja složenih softverskih sistema.

Osnovne akademske studije za sticanje zvanja diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva traju 4 godine (240 ESPB). Organizovali smo ih, ugledajući se na studijske programe softverskog inženjerstva na priznatim svetskim univerzitetima, tako da ćete u prve tri godine steći potrebna znanja i veštine za samu struku softversko inženjerstvo. Predmeti koje ćete imati na prve tri godine studija obuhvataju sledeće grupe predmeta:
• Osnovne matematičke i inženjerske discipline (matematička analiza, algebra, verovatnoća i slučajni procesi, upravljanje sistemima)
• Osnovne tehnologije softverskog inženjerstva (računarski hardver, sistemski softver, računarske mreže - posebno Internet, programiranje i programski jezici, baze podataka)
• Metodologije i specifične tehnologije za softversko inženjerstvo (uvod u softversko inženjerstvo, specifikacija i modeliranje softvera, softverski obrasci komponente, konstrukcija i testiranje softvera, okruženja za razvoj softvera, itd.)

Veliki broj predmeta iz druge i, posebno, treće grupe kao svoj sastavni deo ima projekat. Projekat je zadatak razvoja realnog (ali ne baš preterano složenog) parčeta softvera što će Vam omogućiti da proverite u praksi šta Vi to znate i da otklonite eventualne “rupe” u znanju. U ovom poslu imaćete punu pomoć nastavnika i asistenata.

U četvrtoj godini naučićemo Vas da znanja iz softverskog inženjerstva i informacionih tehnologija primenjujete u konkretnim oblastima (mi ih zovemo domenske oblasti) za koje se softver razvija. Svi predmeti iz četvrte godine studija, izuzev predmeta Govorna i pisana komunikacija (tu ćemo Vas učiti kako da pišete i prezentirate svoje projekte na srpskom i engleskom jeziku) su izborni. Vi ćete ih birati u skladu sa svojim sklonostima za neku od domenskih oblasti. Neki primeri domenskih oblasti koje nudimo su:
• Sistemi elektronskog poslovanja (programi koje koriste u eBankarstvu, eUpravi, eZdravstvu, eUčenju, itd.),
• Softverski alati i komponente (pravljenje novih okruženja za razvoj softvera, razvoj različitih editora, razvoj sistema za izveštavanje, itd.),
• Inteligentni softverski sistemi (programi koji pomažu u donošenju odluka; na primer poslovnim ljudima gde da ulože novac, lekarima da utvrde ispravnu dijagnozu i odrede najbolje lečenje za pacijenta, turistima da u „jednom koraku”na Web-u rezervišu prevoz, hotel i izlete, itd.),
• Geo-informacioni sistemi (na primer, pravljenje digitalnih mapa i modela prostornih objekata – recimo, zgrade, aplikacije za upravljanje vozilima, itd) .
• Embedded sistemi (to su oni sistemi gde je softver “ugrađen” u hardver kao što su moderni televizijski uređaji i slično)
• Upravljački sistemi (programi koju upravljaju mašinama u fabrikama ili sistemima kao što je gasovod, programi kojim možete da uključite/isključite svetlo ili grejanje u Vašem stanu putem Interneta - pametne kuće, itd.)

Predmeti na četvrtoj godini su izborni a jedan veoma interesantan predmet, čije sadržaje ćete, najverovatnije, koristiti u aplikacijama za većinu domenskih oblasti je predmet XML i Web servisi.
Sastavni deo gotovo svih ispita na četvrtoj godini je projekat. Ovde su zadaci, naravno, znatno složeniji nego na trećoj godini a služe i da vas nauče timskom radu, što je veoma važno u struci za koju ste se opredelili; razvoj softvera nije „one man show”, na njemu rade veliki timovi u koje ćete i Vi morati da se uklopite.

U četvrtoj godini obavezna je stručna praksa koju ćete Vi obaviti u priznatim softverskim kućama u zemlji (a moguće i u inostranstvu). Na praksi ćete se upoznati sa funkcionisanjem firme slične firmama u kojima ćete se zaposliti nakon završenih studija, ali ne “šetnjom” kroz odeljenja, nego radom na projektima koje mi, zajedno sa tom firmom u kojoj obavljate praksu, definišemo za svakog studenta pojedinačno. U svakoj od tih firmi je zaposlen bar jedan od „naših”; „naši” su ljudi koji su studirali i diplomirali kod nas i koja sa nama intenzivno sarađuju. Vaše aktivnosti na praksi biće pažljivo praćene i, ukoliko se “pokažete”, biće Vam ponuđena stipendija i mogućnost zaposlenja u toj firmi, ili nekoj drugoj sa kojom oni sarađuju.

Na kraju osnovnih akademskih studija treba da uradite diplomski rad. Sledeći princip softverskog inženjerstva koji se zove „ponovna upotrebljivost”, trudićemo se da iz onoga što ste radili u okviru projekata, uz još nešto malo dodataka, „sklopite” svoj diplomski rad.