Програм се примењује од 01.10.2014..
Оспособљавање студената на апстрактно мишљење и стицање основних знања из области Вероватноће и математичке статистике. Циљ предмета је да код студента развије посебан начин размишљања при проучавању масовних појава у области информатике. Карактер предмета је апликативни, стога се даје значај знањима која могу појаснити квантитативни приступ проблемима из области студирања. Уз то студенти се оспособљавају за коришћење статистичког програма. Циљ је оспособити студенте да знају одабрати одговарајуће статистичке методе, израдити статистичку анализу и суштински је образлижити. То знање је темељ за боље разумевање стручне литературе и за успешан напредак у студијама.
Стечена знања студент треба да користи у даљем образовању и у стручним предметима прави и решава математичке моделе користећи се сазнаљима стеченим у овом предмету. Овладавањем теоријским сазнањима из подручја вероватноће и математичке статистике која се изучавају у овом предмету те вештина израчунавања и тумачења израчунатих статистичких показатеља.
Основне дефиниције у вероватноћи, условна вероватноћа и Bajesova формула. Случајна променљива непрекидног и дискретног типа , функција расподеле. Дводимензионална случајна променљива. Бројне карактеристике - очекивање, дисперзија, коваријанса, корелација. Граничне теореме. Појам популације и статистичког узорка, методе узорковања . Дескриптивна статистика, тачкасте и интервалне оцене параметара. Параметарске и непараметарске хипотезе и тестови значајности, интерпретација статистичких закључака. Регресиона анализа: линерана, нелинеарна и логистичка регресија. Визуализација статистичких података, дијаграми. Статистички модели у рачунарству (редови чекања, Monte Karlo симулација). Статистички софтвер “R “.
Предавања; Нумеричко рачунске вежбе и рачунарске вежбе(из статистике). Консултације. Предавања се изводе комбиновано. На предавањима се излаже теоретски део градива пропраћен карактеристичним примерима ради лакшег разумевања градива. На вежбама, која прате предавања, раде се карактеристични задаци и продубљује се изложено градиво са предавања. Поред предавања и вежби редовно се одржавају и консултације. Део градива, који чини логичку целину, може се полагати и у току наставног процеса у облику следећа 24 модула (први модул: теорија вероватноће други модул: статистика). Усмени део завршног испита није обавезан.
Аутори | Назив | Година | Издавач | Језик |
---|
Мила Стојаковић | Математичка статистика | 2008 | ФТН, Нови Сад | Српски језик |
С.Гилезан, З.Лужанин, З.Овцин, Љ.Недовић, Т.Грбић, Б.Михајловић | Збирка решених задатака из статистике | 2005 | ЦМС | Српски језик |
Предметна активност | Предиспитна | Обавезна | Број поена |
---|
Тест | да | да | 15.00 |
Тест | да | да | 15.00 |
Присуство на вежбама | да | да | 5.00 |
Колоквијум | да | не | 25.00 |
Колоквијум | да | не | 25.00 |
Усмени део испита | не | да | 15.00 |
Практични део испита - задаци | не | да | 50.00 |
| Име и презиме | Вид наставе |
---|
| | Предавања |
| | Предавања |
| | Предавања |
| | Аудиторне вежбе |
| | Аудиторне вежбе |
| | Рачунарске вежбе |
| | Рачунарске вежбе |