Упознавање студената са пољем деловања у архитектури са феноменолошког и терминолошког аспекта. Увођење студената у основне принципе анализе, као почетне фазе у процесу пројектовања. Упознавање са основним појмовима о архитектури, о областима и дисциплинама које је чине, о језику и терминима неопходним за даље професионално изучавање архитектонских тема и академски ниво размишљања о архитектури. Савладавање теоријских основа једноставних функционалних програма архитектонских простора и увођење студената у проблематику архитектонске типологије.

Могућност адекватне примене стеченог знања у процесу димензионалне и функционалне анализе у архитектури, пре свега једноставнијих функционално-технолошких решења у оквиру архитектонског пројектовања. Разумевање основних утицајних сила у процесу пројектовања архитектонских објеката; способност креирања једноставних функционалних целина које задовољавају функционалне и естетске захтеве; способност адекватне комуникације са стручном публиком у вербалној и графичкој форми.

Појмови у архитектури. Дефинисање архитектуре као грађене средине на различитим просторним нивоима и појавним облицима; однос анализе и синтезе. Функција и функционални програми у простору; потребе. Мере и димензионисање, функционална и димензионална анализа елемената, антропоморфност, телесност, ергономија, модул и модуларност. Силе у архитектури и њихов утицај у процесу стварања грађене средине.

Предавања, вежбе, графички радови, и консултације.