Ranije se na Biomedicinsko inženjerstvo gledalo kao na inženjerstvo primenjeno u medicini, međutim danas se taj pojam definiše kao razvoj, proširenja i primena inženjerskih nauka u svrhu boljeg razumevanja fiziologije i patofiziologije, kao i dijagnoza i tretmana kod povreda i bolesti. Krajnji cilj te nove oblasti je opšte poboljšanje uslova života. Proteini, ćelije, tkiva i organi pokazuju neobičan spektar materijalnih svojstava i strukture koji pokriva širok opseg različitih funkcija. Proučavanje složenosti formi i multifunkcionalnosti u ljudskom telu predstavlja izazov i za lekare i inženjere jer su nova dostignuća u medicini i razvoj inženjerstva uvek išli zajedno.

Studijski program Biomedicinsko inženjerstvo na Fakultetu tehničkih nauka realizuje se u saradnji sa Medicinskim fakultetom u Novom Sadu i kreiran je na osnovu najsavremenijih naučnih saznanja u oblasti biomedicinskog inženjerstva po ugledu na slične studijske programe vodećih univerziteta u svetu, a sa ciljem da osposobi inženjere za multidisciplinarno povezivanje znanja iz oblasti tehnike i medicine. Ovaj studijski program je jedinstven u Republici Srbiji i omogućava školovanje studenata u oblasti koja je u velikoj ekspanziji u celom svetu i koja ima veoma značajno mesto u velikom broju svetskih strategija razvoja nauke i tehnologija u 21. veku.

U poslednjih nekoliko decenija, medicina i zdravstvena zaštita su se značajno promenile i u velikoj meri zavise od visoke tehnologije za prevenciju, dijagnostiku, lečenje bolesti i rehabilitaciju. Shodno tome značajno je porasla i potreba za biomedicinskim inženjerima koji će biti sposobni za razvoj i primenu novih dijagnostičkih metoda (nuklearna magnetska rezonancija - NMR, pozitronska emisiona tomografija - PET, elektroencefalografija - EEG, elektromiografija - EMG, elektrokardiografija - EKG), terapijskih i rehabilitacionih metoda (funkcionalna električna terapija – FET, funkcionalna električna stimulacija – FES, radioterapija, rehabilitacioni roboti), rad sa sofisticiranim medicinskim pomagalima (neuralne proteze, pacemaker-i, veštačko srce), razvoj i izradu kompleksnih implantata (ortopedskih, stomatoloških, estetskih itd.), uspešan timski rad u medicinskim ustanovama i centrima koji se bave razvojem, proizvodnjom, održavanjem i distribucijom medicinske opreme kao i sprovođenje novih bazičnih istraživanja na nivou gena, molekula, ćelije i organa.

Osnovne akademske studije traju 4 godine (240 ESPB), a izrada diplomskog rada predviđena je u osmom semestru. Studijski program pruža studentima mogućnost usvajanja neophodnih znanja, veština i praktičnih iskustava u oblastima biomedicine, elektrotehnike i računarstva, mehanike, robotike i mehatronike. Studenti koji uspešno završe ovaj studijski program dobijaju diplomu diplomiranog inženjera biomedicinskog inženjerstva.

Program je koncipiran da obrazuje inženjere koji će dobiti dovoljno praktičnih znanja za rad u praksi, a istovremeno da omogući dalji nastavak školovanja na odgovarajućim master, odnosno doktorskim studijama u zemlji i inostranstvu. Savladavanjem ovog studijskog programa studenti će biti kompetentni za razvoj, projektovanje i primenu savremenih složenih sistema i delova sistema iz oblasti biomedicinskog inženjerstva.
U toku studija, a posebno na stručnim predmetima, posebno se vrednuje samostalan rad, ohrabruje se učešće u konkretnim stručnim i razvojnim projektima u okviru pojedinih laboratorija, potenciraju se i razvijaju sposobnosti za rešavanje problema. Kroz sve pobrojane aktivnosti, pored neophodnih teorijskih i praktičnih znanja, dobija se neophodan osećaj lične sigurnosti i ispunjenosti koji je neophodan za uspešno integrisanje u profesionalno okruženje.

Pokrivanje široke oblasti uz nedvosmislenu potrebu da se vrši specijalizacija u oblastima od interesa, omogućeno je velikom izbornošću na višim godinama studija, uz zadržavanje interdisciplinarnosti kroz zajedničke predmete.

Master akademske studije Biomedicinsko inženjerstvo podižu na viši nivo znanja stečena na studijskom programu osnovnih akademskih studija pod istim nazivom na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Master studije su koncipirane tako da mogu da predstavljaju dobar izbor i za studente sa drugih bliskih studijskih programa koji žele svoje usavršavanje da nastave u oblasti biomedicinskog inženjerstva. Nastava na master akademskim studijama traje jednu godinu (60 ESPB) u okviru koje studenti rade master rad. Studenti koji uspešno završe master studije dobijaju diplomu master inženjera biomedicinskog inženjerstva.

Tokom studija se insistira na što intenzivnijem korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija i dostupne moderne istraživačke opreme. Akcenat je stavljen na rad u manjim grupama u savremeno opremljenim eksperimentalnim laboratorijama ili računarskim učionicama.

Radi obezbeđenja visokog kvaliteta studija, studenti master akademskih studija podstiču se da objave bar jedan naučni ili stručni rad iz oblasti iz koje rade master rad. Planiranje, pisanje i objavljivanje rada je dobra priprema za studente koji se opredele za dalje naučno usavršavanje na doktorskim studijama.

Svršeni studenti ovog studijskog programa biće osposobljeni za samostalno izvođenje eksperimenata i mernih procedura i postupaka iz oblasti biomedicinskog inženjerstva, da izvrše statističku obradu rezultata, da formulišu i prezentuju odgovarajuće rezultate i zaključke, biće kompetentni za praćenje i primenu novina u struci, kao i za uspešnu i ravnopravnu saradnju sa kolegama, u odgovarajućoj stručnoj oblasti, iz obrazovnih, naučnih, istraživačkih ili privrednih organizacija iz zemlje i okruženja.


MOGUĆNOST ZAPOŠLjAVANjA

Na studijskom programu za biomedicinsko inženjerstvo obrazuju se inženjeri koji mogu da se zaposle kako u klinikama, institutima, univerzitetima, tako i u kompanijama čija je delatnost razvoj, proizvodnja, održavanje i distribucija medicinske opreme. Primeri oblasti za koje mogu da se opredele inženjeri biomedicinskog inženjerstva:

• bioinstrumentacija - korišćenje inženjerskih principa i metoda u kombinaciji sa najsavremenijim tehnologijama u cilju razvoja uređaja za dijagnostiku i terapiju;
• biomehanika - primena principa mehanike za razumevanje, modeliranje i simulaciju biomedicinskih sistema, razvoj veštačkih organa kao što su veštačko srce, bubrezi, zglobovi itd.;
• kliničko inženjerstvo - rad u medicinskim ustanovama u saradnji sa medicinskim osobljem u procesu primene medicinskih tehnologija u cilju unapređenja medicinskih usluga;
• rehabilitaciono inženjerstvo - razvoj novih tehnologija koje omogućavaju brži i kvalitetniji oporavak bolesnika sa oštećenjima nervnog sistema; razvoj metoda za funkcionalnu električnu stimulaciju i terapiju itd.;
• implanti i ortopedske proteze - primena savremenih metoda i sofisticiranih tehnologija kod razvoja i izrade kompleksnih ergonomskih implantata, proteza i pomagala u oblasti medicine i stomatologije;
• biomaterijali - proučavanje strukture, fizičko-mehanička karakterizacija i modeliranje biomaterijala i tkiva.