Раније се на Биомедицинско инжењерство гледало као на инжењерство примењено у медицини, међутим данас се тај појам дефинише као развој, проширења и примена инжењерских наука у сврху бољег разумевања физиологије и патофизиологије, као и дијагноза и третмана код повреда и болести. Крајњи циљ те нове области је опште побољшање услова живота. Протеини, ћелије, ткива и органи показују необичан спектар материјалних својстава и структуре који покрива широк опсег различитих функција. Проучавање сложености форми и мултифункционалности у људском телу представља изазов и за лекаре и инжењере јер су нова достигнућа у медицини и развој инжењерства увек ишли заједно.

Студијски програм Биомедицинско инжењерство на Факултету техничких наука реализује се у сарадњи са Медицинским факултетом у Новом Саду и креиран је на основу најсавременијих научних сазнања у области биомедицинског инжењерства по угледу на сличне студијске програме водећих универзитета у свету, а са циљем да оспособи инжењере за мултидисциплинарно повезивање знања из области технике и медицине. Овај студијски програм је јединствен у Републици Србији и омогућава школовање студената у области која је у великој експанзији у целом свету и која има веома значајно место у великом броју светских стратегија развоја науке и технологија у 21. веку.

У последњих неколико деценија, медицина и здравствена заштита су се значајно промениле и у великој мери зависе од високе технологије за превенцију, дијагностику, лечење болести и рехабилитацију. Сходно томе значајно је порасла и потреба за биомедицинским инжењерима који ће бити способни за развој и примену нових дијагностичких метода (нуклеарна магнетска резонанција - НМР, позитронска емисиона томографија - ПЕТ, електроенцефалографија - ЕЕГ, електромиографија - ЕМГ, електрокардиографија - ЕКГ), терапијских и рехабилитационих метода (функционална електрична терапија – ФЕТ, функционална електрична стимулација – ФЕС, радиотерапија, рехабилитациони роботи), рад са софистицираним медицинским помагалима (неуралне протезе, pacemaker-и, вештачко срце), развој и израду комплексних имплантата (ортопедских, стоматолошких, естетских итд.), успешан тимски рад у медицинским установама и центрима који се баве развојем, производњом, одржавањем и дистрибуцијом медицинске опреме као и спровођење нових базичних истраживања на нивоу гена, молекула, ћелије и органа.

Основне академске студије трају 4 године (240 ЕСПБ), а израда дипломског рада предвиђена је у осмом семестру. Студијски програм пружа студентима могућност усвајања неопходних знања, вештина и практичних искустава у областима биомедицине, електротехнике и рачунарства, механике, роботике и мехатронике. Студенти који успешно заврше овај студијски програм добијају диплому дипломираног инжењера биомедицинског инжењерства.

Програм је конципиран да образује инжењере који ће добити довољно практичних знања за рад у пракси, а истовремено да омогући даљи наставак школовања на одговарајућим мастер, односно докторским студијама у земљи и иностранству. Савладавањем овог студијског програма студенти ће бити компетентни за развој, пројектовање и примену савремених сложених система и делова система из области биомедицинског инжењерства.
У току студија, а посебно на стручним предметима, посебно се вреднује самосталан рад, охрабрује се учешће у конкретним стручним и развојним пројектима у оквиру појединих лабораторија, потенцирају се и развијају способности за решавање проблема. Кроз све побројане активности, поред неопходних теоријских и практичних знања, добија се неопходан осећај личне сигурности и испуњености који је неопходан за успешно интегрисање у професионално окружење.

Покривање широке области уз недвосмислену потребу да се врши специјализација у областима од интереса, омогућено је великом изборношћу на вишим годинама студија, уз задржавање интердисциплинарности кроз заједничке предмете.

Мастер академске студије Биомедицинско инжењерство подижу на виши ниво знања стечена на студијском програму основних академских студија под истим називом на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Мастер студије су конципиране тако да могу да представљају добар избор и за студенте са других блиских студијских програма који желе своје усавршавање да наставе у области биомедицинског инжењерства. Настава на мастер академским студијама траје једну годину (60 ЕСПБ) у оквиру које студенти раде мастер рад. Студенти који успешно заврше мастер студије добијају диплому мастер инжењера биомедицинског инжењерства.

Током студија се инсистира на што интензивнијем коришћењу информационо-комуникационих технологија и доступне модерне истраживачке опреме. Акценат је стављен на рад у мањим групама у савремено опремљеним експерименталним лабораторијама или рачунарским учионицама.

Ради обезбеђења високог квалитета студија, студенти мастер академских студија подстичу се да објаве бар један научни или стручни рад из области из које раде мастер рад. Планирање, писање и објављивање рада је добра припрема за студенте који се определе за даље научно усавршавање на докторским студијама.

Свршени студенти овог студијског програма биће оспособљени за самостално извођење експеримената и мерних процедура и поступака из области биомедицинског инжењерства, да изврше статистичку обраду резултата, да формулишу и презентују одговарајуће резултате и закључке, биће компетентни за праћење и примену новина у струци, као и за успешну и равноправну сарадњу са колегама, у одговарајућој стручној области, из образовних, научних, истраживачких или привредних организација из земље и окружења.


МОГУЋНОСТ ЗАПОШЉАВАЊА

На студијском програму за биомедицинско инжењерство образују се инжењери који могу да се запосле како у клиникама, институтима, универзитетима, тако и у компанијама чија је делатност развој, производња, одржавање и дистрибуција медицинске опреме. Примери области за које могу да се определе инжењери биомедицинског инжењерства:

• биоинструментација - коришћење инжењерских принципа и метода у комбинацији са најсавременијим технологијама у циљу развоја уређаја за дијагностику и терапију;
• биомеханика - примена принципа механике за разумевање, моделирање и симулацију биомедицинских система, развој вештачких органа као што су вештачко срце, бубрези, зглобови итд.;
• клиничко инжењерство - рад у медицинским установама у сарадњи са медицинским особљем у процесу примене медицинских технологија у циљу унапређења медицинских услуга;
• рехабилитационо инжењерство - развој нових технологија које омогућавају бржи и квалитетнији опоравак болесника са оштећењима нервног система; развој метода за функционалну електричну стимулацију и терапију итд.;
• импланти и ортопедске протезе - примена савремених метода и софистицираних технологија код развоја и израде комплексних ергономских имплантата, протеза и помагала у области медицине и стоматологије;
• биоматеријали - проучавање структуре, физичко-механичка карактеризација и моделирање биоматеријала и ткива.