Комбиновање знања математике из: 1. Линеарне алгебре, 2. Анализе функција више променљивих и 3. Вероватноће и случајних променљивих. Циљ овог предмета је утврђивање вештина матричног рачуна, његове примене и математичког записа, овладавање појмовима и техникама рачуна са функцијама више променљивих, теорије вероватноће и упознавање са случајним променљивама и случајном променљивом као обележјем случајног узорка.

Студент уме да примени матрични запис и матрични рачун, одреди карактеристичне вредности и векторе и пронађе каноничке форме матрице. Студент је стекао вештине примене математичке анализе функција више променљивих. Студент влада теоријом вероватноће и условне вероватноће, Бејзовом формулом. Студент разликује врсте случајних променљивих, дискретне и непрекидне расподеле, уме да пронађе нумеричке карактеристике случајних променљивих, оцени параметре расподеле и препозна особине оцењивача.

(1) Линеарна алгебра Вектори, матрице, операције, детерминанте. Инвертовање матрице. Линеарне комбинације, векторски простори и подпростори, база. Норме. Линеарне трансформације, карактеристични корени, вектори, каноничке форме. Квадратне форме. (2) Функције више променљивих Градијент, извод у правцу, екстреми функције више променљивих. Јакобијан, Хесијан, Тејлорова формула. (3) Вероватноћа и случајне променљиве Простор вероватноће, случајне променљиве, расподеле, примери дискретних и непрекидних расподела. Условна вероватноћа, Бејзова формула, независност, условне расподеле. Очекивање, варијанса, коваријанса. Тачкасте оцене параметара расподеле, особине, метод максималне веродостојности.

Аудиторна предавања праћена нумеричко рачунском практичном наставом. На предавањима се излаже теоретски део градива пропраћен карактеристичним примерима ради лакшег разумевања градива. На практичној настави, која прати предавања, раде се карактеристични задаци и продубљује се изложено градиво са предавања. Поред предавања и практичне наставе редовно се одржавају и консултације. Део градива се полаже преко теста у току наставе у оквиру предиспитних обавеза. После одслушаних предавања и практичне наставе полаже се писмени део испита. Усмени део завршног испита је обавезан и одржава се после писменог испита.