Predmet: Statistika
(06 -
SE001) Osnovne informacije
Matične organizacione jedinice predmeta
Program predmeta
Program se primenjuje od 01.10.2014.. Osposobljavanje studenata na apstraktno mišljenje i sticanje osnovnih znanja iz oblasti Verovatnoće i matematičke statistike. Cilj predmeta je da kod studenta razvije poseban način razmišljanja pri proučavanju masovnih pojava u oblasti informatike. Karakter predmeta je aplikativni, stoga se daje značaj znanjima koja mogu pojasniti kvantitativni pristup problemima iz oblasti studiranja. Uz to studenti se osposobljavaju za korišćenje statističkog programa. Cilj je osposobiti studente da znaju odabrati odgovarajuće statističke metode, izraditi statističku analizu i suštinski je obrazližiti. To znanje je temelj za bolje razumevanje stručne literature i za uspešan napredak u studijama. Stečena znanja student treba da koristi u daljem obrazovanju i u stručnim predmetima pravi i rešava matematičke modele koristeći se saznaljima stečenim u ovom predmetu. Ovladavanjem teorijskim saznanjima iz područja verovatnoće i matematičke statistike koja se izučavaju u ovom predmetu te veština izračunavanja i tumačenja izračunatih statističkih pokazatelja. Osnovne definicije u verovatnoći, uslovna verovatnoća i Bajesova formula. Slučajna promenljiva neprekidnog i diskretnog tipa , funkcija raspodele. Dvodimenzionalna slučajna promenljiva. Brojne karakteristike - očekivanje, disperzija, kovarijansa, korelacija. Granične teoreme. Pojam populacije i statističkog uzorka, metode uzorkovanja . Deskriptivna statistika, tačkaste i intervalne ocene parametara. Parametarske i neparametarske hipoteze i testovi značajnosti, interpretacija statističkih zaključaka. Regresiona analiza: linerana, nelinearna i logistička regresija. Vizualizacija statističkih podataka, dijagrami. Statistički modeli u računarstvu (redovi čekanja, Monte Karlo simulacija). Statistički softver “R “. Predavanja; Numeričko računske vežbe i računarske vežbe(iz statistike). Konsultacije. Predavanja se izvode kombinovano. Na predavanjima se izlaže teoretski deo gradiva propraćen karakterističnim primerima radi lakšeg razumevanja gradiva. Na vežbama, koja prate predavanja, rade se karakteristični zadaci i produbljuje se izloženo gradivo sa predavanja. Pored predavanja i vežbi redovno se održavaju i konsultacije. Deo gradiva, koji čini logičku celinu, može se polagati i u toku nastavnog procesa u obliku sledeća 24 modula (prvi modul: teorija verovatnoće drugi modul: statistika). Usmeni deo završnog ispita nije obavezan.
|