Predmet: Modelovanje i simulacija energetskih sistema
(17 -
ZC023) Osnovne informacije
Matične organizacione jedinice predmeta
Program predmeta
Program se primenjuje od 08.10.2012.. Sticanje znanja i osposobljavanje studenata za dalju primenu i praktičan rad u oblasti matematičkog modelovanja i simulacije u domenu energetskih sistema. Stečena znanja koriste u daljem procesu obrazovanja. U stručnim predmetima i budućoj inženjerskoj praksi koriste tehnike matematičkog modelovanja i simulacije u domenu eneregetskih sistema. Opšta teorija sistema (razvoj, struktura i tipovi sistema, sistem i okruženje, karakteristike sistema, principi sistemskog pristupa). Zadaci analize i sinteze energetskih sistema–ES (elementi i veze ES, interakcija ES i okruženja, klasifikacija i osobine ES, hijerarhija ES). Kriterijumi efikasnosti ES, ograničenja pri dizajniranju i radu ES. Metode analize i sinteze ES, (blok-šeme toka rešavanja zadataka, preslikavanje fizičkog u matematički model-MM, način zapisa MM, princip crne kutije, funkcija cilja, jednačine veze, sistem ograničenja, određivanje optimalnih parametara). Matematički modeli ES (klasifikacija MM: funkcionalni dijagram, strukturna blok-šema, operaciona i tehnološka šema, blokovi i grafovi modela, šematski, parametarski i matrični prikaz). Matematički modeli (zapis, ustaljeno i neustaljeno stanje sistema, broj stepeni slobode sistema, određivanje broja parametara stanja ES, metode sastavljanja MM (statički i dinamički modeli). Teorijske metode sastavljanja MM (primena ZOM, ZOE i ZOKK). Metoda blok dijagrama i metoda informacionih promenljivih. Eksperimentalne metode sastavljanja MM (aktivne, pasivne, adaptacione i kombinovane). Adekvatnost matematičkog modela (raspodeljeni i koncentrisani parametri). Primeri matematičkih modela i simulacije ES (procesi prvog i drugog reda). Primena komercijalnog softvera na primerima složenih energetskih sistema. Predavanja, auditorne i računarske vežbe i konsultacije. Na računarskim vežbama se rade zadaci sa auditornih vežbi u MATLAB-u i SIMULINK-u. Deo gradiva koji čini logičku celinu može se polagati u vidu dva kolokvijuma. Kolokvijumi se sastoje iz usmenog dela ispita i zadatka i polažu se u pismenoj formi u toku semestra. Gradivo se može polagati i u celosti u pismenoj i usmenoj formi tokom ispitnih rokova. Ocena se formira na osnovu celokupnog angažmana studenta tokom semestra, rezultata kolokvijuma i/ili ispita.
|