Sticanje osnovnih znanja iz fizike detekcije i merenja. U okviru predmeta će se posebno davati značaj onim oblastima fizike neophodnim za monitoring i analzu procesa u životnoj sredini. Cilj je da studenti dobiju osnovu za dalje studiranje i bazu za sticanje specifičnih znanja iz oblasti detekcije, monitoringa i analize u životnoj sredini. Stečena znanja su svakako i osnova za razumevanje stručne literature.

Stečena znanja koja omogućavaju razumevanje fizičkih procesa koji su od bitne važnosti za detektovanje i izučavanje problema zaštite životnog okruženja. Poznavanje teorijskih osnova odabranih poglavlja fizike relevantnih za inženjerstvo zaštite životne sredine, posebno iz oblasti detekcije, kao i praktičnih osnova merenja i tumačenja rezultata fizičkih merenja.

Teorijska nastava: 1) Osnovni zakoni električnog polja. Kulonov zakon i elektrostatika. Jednosmerna struja, Omov zakon,prvi i drugi Kirhofov zakon, Džulov zakon. Magnetno polje, Amperov zakon, Lorencova sila i primene, Faradejev zakon indukcije, samoindukcija i međusobna indukcija. Naizmenične struje, impedanca, rezonancija. 2) Osnove atomske fizike. Borov model atoma, fotoni. Plankov zakon zračenja crnog tela. Stefan-Bolcmanov zakon. Fotoefkat i fotoćelija. De Broljeva teorija,elektronski mikroskop.3) Osnovi nuklearne fizike. Nuklearne sile,radioaktivnost. Apsorpcija gama zraka. Nuklearne reakcije. Fisija, Fuzija. Praktična nastava (laboratorijske i računske vežbe): Laboratorijske vežbe prate oblasti koje se obrađuju na teorijskoj nastavi, na kojima se studenti u praksi osposobljavaju za osnovna merenja, proračune i analize dobijenih eksperimentalnih rezultata. Računska vežbanja takođe prate teorijsku nastavu i na taj način doprinose boljem razumevanju gradiva i upotpunjuju stečena znanja.

Predavanja, računske vezbe, laboratorijske vežbe i konsultacije. Provera znanja se vrši na laboratorijskim vezbama i na ispitu. Ispit se moze polagati na dva kolokvijuma od kojih svaki sadrži logičku celinu gradiva. Oba kolokvijuma se polažu u pismenoj formi. Kolokvijumi se održavaju u toku semestra u kome se izvodi nastava. Studenti koji ne polože ispit preko kolokvijuma moraju polagati seo ispit koji se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo završnog ispita je eliminatoran. Usmeni deo završnog ispita je eliminatoran.