Циљ предмета је упознавање студената са основним техникама преноса дигиталних сигнала. Материјал покривен предавањима и аудиторним вежбама укључује моделовање система за пренос дигиталних сигнала у основном опсегу учестаности, опис њихових основних компоненти, теоријску анализу сигнала, шума, интерференције и других релевантних аспеката таквих система, као и дизајн предајника и пријемника. Лабораторијске и рачунарске вежбе намењене су практичној реализацији стеченог знања.

По успешно завршеном курсу студенти ће: 1.) Поседовати теоријска знања потребна за моделовање и анализу система за пренос дигиталних сигнала у основном опсегу учестаности, 2.) Бити у стању да идентификују основне компоненте таквих система и опишу њихову функционалност и сврху, 3.) Бити у стању да софтверски имплементирају (у Matlab-у) и симулирају функционалност сваке од компоненти, као и да процене перформансе целог система.

Рекапитулација основних појмова теорије вероватноће и случајних процеса. Статистичке карактеристике дигиталних сигнала. Обрада дигиталних сигнала на предајној страни – скрембловање, линеарно и нелинеарно линијско кодовање. Пренос дигиталних сигнала у основном опсегу учестаности – утицај шума и интерсимболске интерференције, вероватноћа грешке. Никвистови критеријуми, еквализација, оптимални пријемник. Битска синхронизација.

Предавања, аудиторне вежбе, рачунарске вежбе, лабораторијске вежбе, консултације.