Cilj predmeta Sociologija rada prvenstveno se odnosi na upoznavanje studenata sa društvenim aspektima rada u specifičnoj oblasti menadžmenta i uticajem društva na kompletne radne procese. Promene u sferi rada doprinele su i značajnim promenama u socijalnim odnosima, koji dalje utiču na radne procese. Neodvojivost rada i društvenih uslova, kao i društvenih zahteva vezanih za poslove, u velikoj meri određuju sve bitne karakteristike stila života savremenog čoveka. Razvoj novih poslova kao i načina obavljanja poslova, stvorilo je uslove za nove socijalne potrebe, ali i doprinelo povećanju značaja sagledavanja svih mogućih društvenih uticaja i njihovu povezanost sa ishodima rada.

Sticanje znanja o značaju rada i društvenim faktorima koji utiču na vrednost rada, znanja o teorijskim shvatanjima organizacije rada i savremenim modelima organizacije, znanja o formalnoj i neformalnoj strukturi organizacije rada, znanja o faktorima koji utiču na uspešnost organizacije, znanja o teorijama motivacije i motivacionim modelima, znanja o oblicima sukoba, znanja o otuđenom radu i humanizaciji rada, znanja o uticaju tehnike i tehničke inteligencije na razvoj društva, znanja o globalnim promenama u savremenom društvu i faktorima promena.

Čovek i vrednost rada: podela i profesionalizacija rada, potrebe, interesi i vrednosti kao pokretači ljudskog rada. Teorijska shvatanja organizacije rada: naučno upravljanje, teorija međuljudskih odnosa, teorija birokratske organizacije, situaciona teorija, bihejvioristička teorija. Savremeni modeli organizacije: jednostavni, birokratski, multidivizioni, profesionalni, japanski model, ad hoch kratija. Struktura organizacije: formalna horizontalna i vertikalna struktura, autoritet i odgovornost u organizaciji, prijateljske i interesne grupe. Faktori razvoja organizacije: uspešnost organizacije, uticaj nacionalnih kultura, tehnologije i organizacione kulture na uspešnost. Motivacija rada: teorije motivacije i motivacioni modeli, radni moral i produktivnost, ljudski resursi. Otuđenje u radu i dokolica: otuđenje u radu, otuđenje i tehnologija, otuđenje u dokolici. Sukobi u organizaciji: socijalni, organizacioni i lični sukobi, sindikati i moć radnika, štrajkovi, industrijaska sabotaža, kriminal belih kragni i korporacijski kriminal. Humanizacija rada: radne grupe, timski rad, oblici kolektivnog pregovaranja i industrijska demokratija. Promene u radu u modernom dobu: ekonomija znanja, politika zapošljavanja, nezaposlenost, nesigurnost radnog mesta, kraj posla za ceo život. Globalne promene i faktori promena: klasna struktura modernog društva i kanali pokretljivosti, globalizacija i ekonomske nejednakosti, uticaj tehnike, kulture, politike i ekonomije na razvoj društva.

Nastava se izvodi u obliku predavanja, učešća studenta u diskusijama o izloženim problemima, kao i izrade seminarskih radova, izlaganja seminiraskih radova na vežbama i diskusije studenata o problemima seminarskog rada. Interaktivnim pristupom studenti doprinose kvalitetu nastavnog procesa.