Стицање теоријских и практичних знања из области физиологије спорта и улоге биомедицинског инжењеринга у физиологији спорта.

Стечена знања о базичним механизмима физиологије спорта, планирању и дозирању интензитета физичке активности и процени телесне спремности. Познавање инструментације и метода за евалуацију покрета током тренинга. Познавање инструментације за снимање ЕКГ-а и пулсне оксиметрије током тренинга. Увид у клинчке показатеље опоравка и клиничке доказе ефикасности рехабилитације спортских повреда. Стечена знања могу се користити у решавању конкретних инжењерских проблема из области физиологије спорта.

Сила, енергија, рад, снага. Базални метаболизам. Утицај физичке активности и вежбања на мишићно-скелетне, кардиоваскуларне, респираторне, хормонско-имунолошке, хематолошке, неуросензорне и гастроинтестиналне системе. Извори енергије за мишићни рад. Аеробни и анаеробни извори енергије за мишићни рад. Аеробни и анаеробни метаболизам. Систем преноса енергије при физичкој активности. Мишићи – генерисање силе и кретање. Моделирање мишића. Замор мишића, промена метаболичких параметара услед замора. Прилагођавање метаболизма скелетних мишића тренингу. Планирање тренинга, анализа и дизајн вежби. Инструментација и методе за евалуацију покрета током тренинга на основу кинематичких параметара кретања (позиција, брзина, убрзање), динамичких параметара (силе и моменти) и електромиографске (ЕМГ) активности. Сензори за детекцију покрета – гониометри и инерцијални сензори (акцелерометри, жироскопи), отпорнички сензори силе (FSR), ЕМГ електроде... Анализа ЕКГ-а, heart rate variability (HRV) сигнала и сигнала са пулсног оксиметра снимљених током физичке активности. Развој хардвера и софтвера за анализу интензитета и обима физичке активности, процену телесне спремности, анализу и планирање тренажног процеса.

Предавања. Рачунарске и лабораторијске вежбе. Консултације.