Predmet: Uvod u mašinstvo
(17 -
URZP14) Osnovne informacije
Program predmeta
Program se primenjuje od 24.10.2012.. Uvod u osnove mašinsko-inženjerske struke, proračuna, tehnologija i konstruisanja mašinskih elemenata i sistema. Studenti stiču teoretska i praktična znanja koja su neophodna za razumevanje procesa od interesa u mašinstvu. Stečena znanja će se koristiti, razvijati i primeniti u daljem obrazovanju u okviru stručnih predmeta i praktičnom radu. Sila, ravnoteža, osnovni principi statike. Veze i reakcije veza. Osnovne jednačine ravnoteže. Hipoteze optornosti materijala. Napon, dilatacija, aksijalno opterećeni štapovi. Hukov zakon. Statički neodređeni problemi. Smicanje. Uvijanje štapova. Savijanje greda. Izvijanje. Osnovi Kinematike materijalne tačke i krutog tela. Osnovi dinamike materijalne tačke i krutog tela. Opšta definicija i podela mašinskih elemenata. Standardizacija i standardni brojevi. Površinska hrapavost. Tolerancije. Osnovna mehanička svojstva mašinskih materijala. Opterećenja mašinskih elemenata. Ponašanje mašinskih elemenata pod dejstvom opterećenja. Radni, kritični dozvoljeni i računski naponi. Sigurnost mašinskih elemenata. Elementi za ostvarivanje razdvojive veze i nerazdvojive ????. Navojni prenosnici. Mehanički prenosnici. Frikcioni parovi. Lančani parovi. Zupčasti parovi. Pužni parovi. Vratila, osovine i osovinice. Elementi za vezu vratila i glavčine. Kotrljajni ležaji. Klizni ležaji. Spojnice. Opruge. Fizička svojstva fluida. Statika fluida. Pritisak tečnosti na ravne i krive površine. Bernulijeva jednačina. Cevni problemi - oblik sa gubicima. Cevovod sa turbomašinom. Složeni cevovodi. Isticanje kroz otvore i naglavke. Merenje protoka. Pumpe, kompresori, ventilatori. Predavanja, vežbe, domaći zadatak, konsultacije. Na predavanjima se izlažu osnovni principi i opšti metodi. Na vežbama se rešavaju zadaci koji ilustruju primenu ovih metoda u rešavanju konkretnih problema u mašinstvu. Tokom semestra se organizuju 2 kolokvijuma koja zamenjuju polaganje pismenog (praktičnog) i usmenog dela ispita. Kolokvijumi su deo ispita, s tim što se teorija računa kao usmeni, a zadaci kao pismeni. Ukoliko student preko kolokvijuma ne položi ispit, onda na ispitu polaže samo one kolokvijume koje nije položio u toku nastave.
|