Predmet: Mehanika
(06 -
A207) Osnovne informacije
Program predmeta
Program se primenjuje od 01.10.2006.. Namera nastavnika je da kroz ovaj kurs student:- nauči osnovne pojmove i definicije mehanike kao nauke o silama odnosno, kretanju i deformacijama tela pod dejstvom sila,- razume upotrebu tih pojmova u kontekstu učenja da se problem postavi i da se problem reši,- razvije sposobnost prepoznavanja problema mehanike u smislu identifikacije, formulacije (modela) i mogućeg rešavanja,- upozna osnovne principe inženjerskog rasudjivanja i donošenja odluka. Posle ovog kursa student treba da je sposoban da:- poveže stečeno znanje sa kursem otpornosti materijala koji neposredno sledi, kao i da ga primeni u inženjerskim disciplinama koje u svoj alat uključuju mehaniku,- prepoznaje različita kretanja realnih sistema, efekte različitih dejstava (sila i spregova sila), analizira trenje i bilans energije, - komunicira sa drugim inženjerima i radi u timu,- samostalno vežba, marljivo radi i kreativno razmišlja (demonstrira razumevanje i veštinu kao i da naučeno upotrebi za dizajn novih rešenja inženjerskih problema),- samostalno nastavi učenje mehanike ako za to bude potrebe. Objekti proučavanja i njihova osnovna pomeranja. Sila, Moment sile za tačku (i osu) spreg sila. Sistemi sila i spregova sila. Primeri 1-16.Osnovni atributi kretanja tačke. Globalna i lokalna svojstva kretanja krutog tela. Matrični način zadavanja kretanja. Teorema Ojlera. Složeno kretanje tačke. Teorema Koriolisa. Primeri 17-40.Aksiome dinamike. Količina kretanja, moment količine kretanja za izabranu tačku, kinetička energija materijalne tačke i teoreme o njihovim promenama. Osnovne teoreme dinamike sistema. Ekvivalentni sistemi sila. Njutn-Ojlerove jednačine. Keningova teorema. Opšti slučaj kretanja krutog tela. Linearni komplementarni problemi. Primeri 41-80. Poasonova teorema. Invarijante sistema sila. Uslovi ravnoteže za jedno i više tela. Primeri 81-100.Primeri uvek počinju od jednostavnijih zadataka a završavaju se sa konkretnim inženjerskim primenama. Na primer kolenasto vratilo motora, kuglični ležaj, univerzalni (Kardanov) zglob, disk na hrapavoj ravni; slobodne, prinudne i prigušene oscilacije sa jednim i dva stepena slobode; dinamički amortizer, dinamičko uravnoteženje rotora i slično. U okviru primera proučavaju se i različiti modeli trenja, elementi teorije sudara, kao i opterećenje linijskih nosača. Na predavanjima se koristi deduktivni metod. Selektuju se pojmovi i metode koji se mogu primeniti na rešavanje velikog broja zadataka. Retko se jedan isti zadatak rešava sa više različitih metoda. Preporučeno je aktivno učešće studenata tako da se svaka od lekcija savlada već na času. Na predavanjima se uradi jedan deo primera, preostali se rade na vežbama ali i samostalno kod kuće kroz domaće zadatke. Studenti koji urade domaće zadatke iz svake grupe primera stiču pravo da predjeni deo gradiva polažu tokom semestra i tako polože ceo ili deo praktičnog dela ispita zadatke, odmah pošto je gradivo iz oblasti predjeno. Pored redovnih održavaju se i predispitne konsultacije kao računarske vežbe i to sa neposrednom pripremom za proveru razumevanja predjenog dela gradiva, kompjuterskim animacijama, i internet vodičem. Praktični deo - zadaci položeni tokom semestra važe samo u prvom narednom ispitnom roku. Na usmeni deo pozivaju se samo studenti koji su položili praktični deo.
|