Примена основних, теоријско методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних знања, метода и најновија теоријских сазнања из области архитектуре и сродних дисциплина приликом дефинисања конкретног плана истраживања и садржаја докторске дисертације.

Оспособљавање студената да самостално повезују материју из предмета докторских студија, примењују претходно стечена и нова знања, ради конципирања и спровођења сопственог истраживачког рада. Кроз самостално коришћење литературе, студенти проширују знања и постају способни да их креативно користе при креирању плана и структуре истраживања доскторске дисертације. Студенти се оспособљавају да израде и представе синопсис будуће докторске дисертације.

Формира се појединачно у складу са потребама даљег рада. Студент проучава стручну литературу, ради на формирању проблемског оквира истраживања, хипотеза, методологије. Студент консултује ментора/саветника и по потеби друге наставнике докторских студија. Теоријске основе представљају квалификациони испит. Студент ради на изради теоријских основа дисертације. Студент се припрема за полагање квалификационог испита.

Студент у сарадњи са саветником/ментором ради на изради теоријских основа докторске дисертације: садржају, структури, методологији и литератури. Теоријске основе се полажу као испит који се састоји из два дела: израда писаног елабората-синопсиса докторске дисертације који се доставља Комисији ; усмено представљање и одбрана рада пред Комисијом. Током израде елабората, студент обавља консултације са саветником/ментором, а по потреби и са другим наставницима који се баве проблематиком из области теме самог рада. Током израде рада, саветник може давати додатна упутства студенту, упућивати на одређену литературу и додатно га усмеравати у циљу израде квалитетног рада. Пошто је одбранио рад пред комисијом, студент се квалификовао за даље студије.