Sticanje osnovnih znanja iz oblasti digitalne elektronike: načina prikazivanja logičkih funkcija, minimizacije logičkih funkcija i realizacije osnovnim logičkim kolima. Proučiće se osnovni problemi, uzroci neispravnog rada i načini njegovog otklanjanja. Povezaće se osnovna teoretska znanja iz Bulove algebre sa praktičnim aspektima realizacije kombinacionih i sekvencijalnih digitalnih mreža.

- sposobnost analize rada i sinteze kombinacionih i sekvencijalnih digitalnih mreža - sposobnost uočavanja i otklanjanja osnovnih hazardnih pojava u digitalnim mrežama - sposobnost rada sa osnovnim digitalnim funkcionalnim blokovima - sposobnost simulacije osnovnih digitalnih mreža

Uvod u digitalnu obradu signala. Načini predstavljanja logičkih funkcija. Minimizacija potpuno i nepotpuno definisanih logičkih funkcija. Realizacija logičkih funkcija zadatim tipom logičkih kapija. Analiza rada kombinacionih mreža, otklanjanje hazarda. Lečevi i flipflopovi. Analiza i sinteza sinhronih sekvencijalnih mreža (realizovanih flipflopovima). Analiza i sinteza asinhronih sekvencijalnih mreža (realizovanih lečevima ili povratnom spregom preko kombinacione mreže). Osnovni kombinacioni funkcionalni blokovi (koderi, dekoderi, konvertori kodova, multiplekseri, demultiplekseri, kombinacione aritmetičke-logičke jedinice. Osnovni sekvencijalni funkcionalni blokovi (registri, brojači). Osnove programabilnih kombinacionih i sekvencijalnih komponenti.

Predavanja. Auditorne vežbe. Laboratorijske vežbe. Konsultacije. Prvi deo gradiva koji čini logičku celinu može se polagati u vidu kolokvijuma, u pismenoj formi. Ako student položi kolokvijum, polaže pismeni ispit koji se sastoji iz teoretskih pitanja i zadataka iz nepoloženog dela gradiva. U slučaju nepoloženog kolokvijuma polaže se ispit iz kompletnog gradiva predmeta. Tokom semestra radi se jedan domaći zadatak (samostalan zadatak).