Sajt Departmana: http://mechanics.ftn.uns.ac.rs/

Osnovni zadatak ovog departmana je realizacija ideje da se neprekidni razvoj i dostignuća mehanike kao fundamentalne inženjerske discipline ugrade u obrazovanje mašinskih inženjera koji treba da rešavaju probleme iz realnog okruženja u skladu sa potrebama društva. Departman organizuje osnovne i master studije za inženjere mašinstva  i doktorske studije iz oblasti mehanike.

Mehanika je nauka o silama, kretanju i deformacijama tela kao posledicama dejstva sila. Iako se sastoji od aksioma, teorema, dokaza, definicija, principa, u srcu mehanike je učenje kako da se problem postavi i kako da se problem reši. Mehanika se zapravo sastoji od problema i rešenja. To je nauka o obrascima kako se korektno postavlja problem i na koji način se od problema dolazi do rešenja. U tim okvirima projektovan je smer za tehničku mehaniku i dizajn.

Smer treba da odgovori na izazov inženjerstva, a to je da pretvara nova tehnička otkirća u komercijalnu realnost kroz jasnu primenu akumuliranog naučnog znanja, praktičnog inženjerskog iskustva i veštine rešavanja problema. Smer daje odličnu pripremu kako za analizu i rešavanje najopštijih problema sa kojima se mašinski inženjer sreće u svojoj svakodnevnoj praksi, tako i za nastavak obrazovanja do akademskog stepena doktora nauka. Sve to zasnovano je na primeni savremenih fizičkih i matematičkih teorija u modeliranju realnih sistema, upotrebi savremenih računarskih alata i interpretaciji rezultata u prihvatljivom obliku.

U okviru studija proučavaju se i biološki sistemi, i posebno ljudsko telo. Zbog svoje multifunkcionalnosti, složene geometrije i strukture, ovi sistemi su znatno složeniji od tehničkih. U tom domenu težište se stavlja na razvoj, proširenja i primene mehanike u svrhu boljeg razumevanja fiziologije i patofiziologije te dijagnoza i tretmana bolesti i povreda sa krajnjim ciljem opšteg poboljšanja uslova života.

Težište rada na studijskim programima Departmana je na razumevanju fundamentalnih fizičkih i geometrijskih principa, razvoju veštine rešavanja problema i dizajnu sistema ili uredjaja, bilo da se radi o postojećem koji treba poboljšati ili potpuno novom čije performanse i opravdanost treba ispitati. Sve to ostvaruje se kroz samostalnu praksu, marljiv rad i kreativno razmišljanje. Na taj način postiže se kompetencija mašinskog inženjera i kasnije doktora tehničkih nauka i to u smislu samostalnosti u odlučivanju i sposobnosti za preuzimanje odgovornosti za donešene odluke.