Стицање практичних знања из области дигиталне упраљачке електронике:, оптоелектронских компоненти, ласера, оптичких влакана, оптоелектронских сензора, практичан рад на дијагностици оптичких влакана.

- Способност пројектовања система са савременим електронским колима - Способност анализе сложених мехатроничких система ради практичне електронске реализације - Способност израде сложеног дигиталног електронског ситема са микроконтролерима или DSP-ом - Способност пројектовања система са сложеним мехатроничким сензорима - Способност пројектовања система са сложеним мехатроничким актуаторима

Значај електронике у мехатроници. Кола са операционим појачавачима. Извори напајања. Специјални сензори у мехатроници (енкодери, жироскопи, магнетометри, акцелометри). Електрични мотори (DC, AC, корачни). Електронски драјвери за електричне моторе. Управљање моторима (континуално, импулсно, H-мостови). Проблем стабилности (Никвистов критеријум за континуалне и дигиталне системе). Алгортми упраљања. Регулатори и компензатори (аналогни и дигитални). Микроконтроли, развојно окружење. Дигитални процесори сигнала. Примери из индустрије. Програми за пројектовање електронских кола. Техничка документација. Израда конкретног пројекта са микроконтролерима.

Предавања; Аудиторне вежбе; Лабораторијске вежбе; Консултације.Део градива који чини логичку целину може се полагати у виду 2 колоквијума. Одрађене рачунарске вежбе носе до 5% укупне оцене, а наком рачунарских вежби студенти ће имати један пројекат (рад) који се сатоји у практичној реализацији електронског система за упраљање, обавезан је и носи до 50% укупне оцене. Ако студент не положи преко 2 колоквијума, полаже испит који се састоји из теоретских питања и задатака (до 100%). Оба дела се полажу у писменој форми.