Naučiti osnovne principe i metode analitičke mehanike primenljive na sisteme sa konačnim brojem stepeni slobode; razumeti osnovne pojmove, definicije i upotrebu mehanike u kontekstu učenja da se problem postavi i problem reši; razviti sposobnosti i veštine aktivne primene savremenog matematičkog aparata i informacionih tehologija u oblasti rešavanja problema.

Sposobnost generisanja dinamičkih modela kretanja sistema sa više povezanih tela različitim metodama uz prepoznavanje jedinstvenosti mehanike; razumevanje opštih pojmova kinematike i dinamike sistema, i njihove upotrebe u analizi kretanja; mogućnost da samostalno vežba, marljivo radi, kreativno razmišlja, komunicira sa drugim inženjerima u timu, demonstrira razumevanje i veštinu te da naučeno upotrebi za simulacije kretanja i predvidjanje ponašanja robotskih sistema u vremenskom domenu.

Opšta razmatranja kinematike sistema: veze (klasifikacija), stvarna, moguća i virtualna pomeranja, sinhrono variranje po Lagranžu, Žurdenu i Gausu. Metod Lagranževih množitelja. Lagranževe jednačine prve vrste. Opšta jednačina dinamike - Lagranž-Dalamberov diferencijalni varijacioni princip. Principi Žurdena i Gausa. Opšta jednačina statike. Generalisane koordinate i brzine. Opšta jednačina dinamike u generalisanim koordinatama. Lagranževe jednačine druge vrste za holonomne i neholonomne sisteme. Hamiltonove kanonske jednačine. Kejnove jednačine. Kvazikoordinate. Gibs-Apelove jednačine. Energija ubrzanja. Integralni varijacioni princip Hamiltona. Oblik Lagranževe funkcije za konkretne mehaničke sisteme i odgovarajući uslovi za stacionarnost dejstva. Direktne metode zasnovane na Hamiltonovom principu. Primeri uvek počinju od jednostavnijih zadataka a završavaju se sa konkretnim inženjerskim primenama: kretanje automobila, roboti sa krutim i fleksibilnim segmentima, primena Laplasovih transformacija na rešavanje nelinearnih diferencijalnih jednačina kretanja.

I u ovom kursu se preporučuje aktivno učešće studenata tako da se svaka od lekcija savlada već na času. Ovde se više različitih metoda koristi za formiranje diferencijalnih jednačina kretanja (DJK) jednog te istog mehaničkog sistema. Jednačine kretanja se rešavaju i numerički i metodama analitičke aproksimacije. Na predavanjima se uradi jedan deo primera, preostali se rade na vežbama ali i samostalno kod kuće kroz domaće zadatke. Studenti koji urade domaće zadatke iz svake grupe primera stiču pravo da predjeni deo gradiva polažu tokom semestra i tako polože ceo ili deo praktičnog dela završnog ispita odmah pošto su ga savladali, i to pre kraja semestra. Pored redovnih održavaju se i predispitne konsultacije kao računarske vežbe i to sa neposrednom pripremom za proveru razumevanja predjenog dela gradiva, kompjuterskim animacijama, i internet vodičem. Praktični deo ispita sastoji se od dva zadatka. Deo gradiva položen tokom semestra važi samo u prvom ispitnom roku.