Sticanje neophodnih znanja o karakteristikama sistema koji su prisutni u radnoj sredini. Sticanje neophodnih znanja o instrumentalnim metodama analize neophodnim u analizi kvaliteta radne sredine. Upoznavanje sa savremenim metodama kvaliteta radne sredine, obrade i analize eksperimentalnih podataka. Sticanje neophodnih znanja o primeni sorpcionih i katalitičkih procesa u remedijaciji radne sredine.

Nakon odslušanog kursa i položenog ispita, student će moći da: - Navede i opiše osnovne karakteristike sistema koji su prisutni u radnoj sredini; - Definiše tipove analitičkih metoda i vrste obrade podataka koji se koriste pri proceni nivoa kontaminacije, načina depozicije i dinamike disperzije štetnih materija u različitim matriksima radne sredine; -Definiše primenu sorpcionih i katalitičkih procesa u remedijaciji radne sredine.

Struktura čistih supsttnci. Osobine i ponašanje gasova, čvrstih i tečnih supstanci. Disperzni sistemi. Rastvori. Fazne ravnoteže, pravilo faza, dvokomponentni i trokomponentni sistemi. Sorpcioni procesi u remedijaciiji radne sredine. Fizička i hemijska adsorpcija, toplota adsorpcije, adsorpciona kinetika i ravnoteža. Primena adsorpcije u inženjerstvu zaštite na radu. Uticaj katalizovanih procesa na radnu sredinu. Kataliza, katalitičke reakcije, teorija heterogene katalize, homogena kataliza. Eksperiment u kontroli kvaliteta radne sredine, pristup eksperimentalnom istraživanju, planiranje eksperimenta. Tipovi grešaka, sistematske greške, grube greške, slučajne greške. tačnost i preciznost rezultata merenja.Izražavanje analitičkih podataka. Grafička analiza rezultata eksperimenta. Statistička obrada rezultata eksperimenta. Metode analize. Hemijske, senzorne, biohemijske i instrumentalne metode. Spektroskopija, teorijske osnove i vrste spektroskopije u analizi kvaliteta radne sredine. Instrumenti u optičkoj spektroskopiji. Teorijske osnove metode razdvajanja. Hromatografske analitičke metode u analizi kvaliteta radne sredine.

Predavanja. Laboratorijske i računske vežbe. Konsultacije, zajedničke i individualne. Tokom semestra studenti su obavezni da prisustvuju predavanjima, laboratorijskim i računskim vežbama. Nakon uspešno realizovanih predispitnih obaveza, studenti izlaze na završni ispit koji se polaže u pismenoj (računski deo) i u usmenoj formi (teorijski deo). Pismeni deo ispita može se polagati kroz formu dva kolokvijuma.