-Sticanje znanja za identifikaciju rizika tehničko-tehnoloških sistema. -Sticanje znanja o osnovnim metodologijama procene rizika i upravljanju rizikom u radnoj sredini. -Sticanje znanja za identifikaciju opasnosti i štetnosti na radnom mestu. -Upoznavanje studenata sa načinom procene rizika u odnosu na identifikovane opasnosti i štetnosti za potrebe izrade Akta o proceni rizika. -Upoznavanje studenata sa načinom identifikacije i vrednovanja rizika u odnosu na zahtev standarda SRPS ISO 45001:2018.

Nakon završenog kursa i položenog ispita studenti će moći da: -Identifikuju rizike u oblasti zaštite na radu u okviru različitih tehničko-tehnoloških sistema; -Primene odgovarajuće metodologije za procenu rizika u radnoj sredini; -Identifikuju opasnosti i štetnosti na radnom mestu; -Realizuju procenu rizika u odnosu na identifikovane opasnosti i štetnosti za potrebe izrade Akta o proceni rizika; -Identifikuju i vrednuju rizike u u odnosu na zahtev standarda SRPS ISO 45001:2018.

Osnovne teorijske osnove u vezi sa rizikom. Upravljanje rizikom. Prednosti i ograničenja upravljanja rizikom. Pristupi upravljanja rizikom na međunarodnom i nacionalnom nivou. Osnovni zahtevi standarda ISO 31000. Osnovni zahtevi standarda ISO 45001 u vezi sa rizikom. Faze upravljanja rizikom. Analiza opasnosti i operabilnosti. FMEA analiza. Analiza stabla otkaza. Analiza stabla događaja. Metode procene ljudske pouzdanosti. Metode analize akcidenata. Metode procene rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti. Metode za procenu rizika sistema menadžmenta bezbednošću i zdravljem na radu. Smernice za procenu rizika prilikom izrade Akta o proceni rizika. Identifikacija opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini. Studije slučaja.

Predavanja. Računarske vežbe. Konsultacije. U cilju prikupljanja predispitnih bodova tokom semestra, studenti su obavezni da redovno prisustvuju predavanjima i računarskim vežbama ipolože 2 testa. Nakon uspešno realizovanih predispitnih obaveza studenti stiču pravo da polažu ispit. Ispit se sastoji iz pismenog i obaveznog usmenog dela. U toku trajanja semestra studenti mogu položiti pismeni deo ispita kroz dva kolokvijuma. Ukoliko student ne položi pismeni deo ispita kroz formu kolokvijuma, student izlazi na pismeni deo ispita koji obuhvata gradivo celog semestra. Ukupna ocena ispita se formira sumiranjem broja bodova osvojenih iz predispitnih obaveza, kolokvijuma (ili pismenog ispita) i usmenog dela ispita.