Овладавање студената основама пројектовања дигиталних рачунарских система кроз опис у језику за опис дигиталних система, уз оспособљавање студената за дигитални дизајн, верификацију и програмирање рачунарских система.

По завршетку овог предмета студенти би требало да умеју да: пројектују дигиталне системе састављене од комбинационих мрежа, секвенцијалних мрежа и аутомата, пројектују структуре за рачунање, процесоре и њихове управљачке јединице, опишу рачунарски систем у језику за опис дигиталних система, програмирају рачунарски систем у асемблерском језику, преведу програм написан у вишем програмском језику у асемблерски и машински код и пројектују меморијски и улазно-излазни подсистем рачунарског система на основном нивоу.

Представе бројева у рачунарским системима. Дигитална апстракција. CMOS имплементација логичких кола. Стандардне комбинационе и секвенцијалне мреже. VHDL опис дигиталних система. Временске карактеристике дигиталних система. VHDL опис аутомата са коначним бројем стања. Минимизација аутомата. Проточне структуре у дигиталним системима. Структуре за рачунање. Пројектовање управљачких јединица. Пројектовање скупа инструкција и имплементација процесора. Асемблерски језик: основне операције, подршка за гранање, петље и процедуре. Основни принципи рада асемблера и преводилаца виших програмских језика. Меморијска хијерархија: скривена меморија, виртуелна меморија. Периферне јединице, прекиди и изузеци у процесору. Имплементација процесора са проточном структуром. Проблеми проточне структуре процесора: проблеми података и проблеми контроле тока програма.

Предавања. Рачунарске вежбе. Припреме за провере знања. Консултације. Опциони ангажман студената кроз рад у лабораторији и израду сложенијих пројеката.