Циљ предмета је оспособљавање студената за анализу напона и деформација који се јављају у конструктивним елементима, ресавање статицки одредјених и неодредјених проблема. Димензионисање конструкционих елемената.

Стечена знања омогућавају студенту препознавање и анализу напонских стања и деформација за еластично тело на основу којих се може извршити димензионисање елемената. Студент је оспособљен за самостално решенање проблема из области Отпорности материјала.

Анализа напона. Тензор напона. Главни напони. Екстремне вредности тангенцијалних напона. Анализа деформације. Тензор деформације. Хуков закон. Раванско стање напона и раванско стање деформације. Услови компатибилности. Хипотезе отпорности материјала. Геометријске карактеристике равних пресека. Главни моменти инерције. Аксијално оптерецен стап. Статицки неодредјени задаци код аксијално оптерецених стапова. Увијање. Статицки неодредјени задаци код увијања. Савијање гредног носаца. Косо савијање и ексцентрицни притисак. Језгро пресека. Статицки неодредјене греде. Метод деформацијског рада. Теореме Бетија и Максвела. КАстиљанове теореме. Максвел-Моров метод. Метод Вересцагина. Ресавање статицки неодредјених система. Ојлеров метод за анализу стабилности. Критицне силе извијања за неке карактеристицне слуцајеве. Границе вазења Ојлерових образаца. Тетмајеров метод. Ударно оптерецење. Хипотезе о слому.

Предавања. Аудиторне вежбе. Консултације. На предавањима се излаже теоријски део градива пропраћен карактеристичним примерима. На вежбама раде се додатни задаци који проширују градиво са предавања. Редовно, у унапред најављени терминима сваке недеље одржавају се и консултације. Градиво је подељено у три модула: први модул ( напон, деформација, аксијално оптерећен штап,) и други модул (увијање, савијање) и трећи модул (извијање, деформацијски рад) који се полажу посебно. Уколико се не положе модули, полаже се писмени испит који је елиминаторан. Након полозених модула или писменог дела испита полазе се усмени део испита. Усмени део испита је обавезан.