Predmet: Teorija verovatnoće i statistika
(17 -
IM1012) Osnovne informacije
Program predmeta
Program se primenjuje od 01.10.2013.. Osposobljavanje studenata na apstraktno mišljenje i sticanje osnovnih znanja iz oblasti Verovatnoće i matematičke statistike. Cilj predmeta je da kod studenta razvije poseban način razmišljanja pri proučavanju masovnih pojava u oblasti inžerskih nauka. Karakter predmeta je aplikativni, stoga se daje značaj znanjima koja mogu pojasniti kvantitativni pristup problemima iz oblasti studiranja. Uz to studenti se osposobljavaju za korišćenje statističkog programa. Cilj je osposobiti studente da znaju odabrati odgovarajuće statističke metode, izraditi statističku analizu i suštinski je obrazložiti. To znanje je temelj za bolje razumevanje stručne literature i za uspešan napredak u studijama. Stečena znanja student treba da koristi u daljem obrazovanju i u stručnim predmetima pravi i rešava matematičke modele koristeći se saznanjima stečenim u ovom predmetu. Ovladavanjem teorijskim saznanjima iz područja verovatnoće i matematičke statistike koja se izučavaju u ovom predmetu te veština izračunavanja i tumačenja izračunatih statističkih pokazatelja. Uvod u teoriju verovatnoće (skup elementarnih događaja, verovatnoća na diskretnom i neprekidnom skupu, uslovna verovatnoća, formula totalne verovatnoće, Bajesova formula). Slučajne promenljive diskretnog tipa (zakon i funkcija raspodele, primeri raspodela: binomna, Poasonova, geometrijska raspodela, dvodimenzionalna slučajna promenljiva). Slučajne promenljive neprekidnog tipa (funkcija gustine, funkcija raspodele, primeri raspodela: uniformna, Gausova normalna, eksponencijalna, logaritamska). Transformacije i brojne karakteristike slučajnih promenljivih (matematičko očekivanje, disperzija, standardna devijacija). Uvod u matematičku statistiku (aritmetička sredina uzorka, uzoračka disperzija, histogram, poligon, empirijska funkcija raspodele, modus, medijana). Teorija ocena (tačkaste ocene: metod momenata i metod maksimalne verodostojnosti; intervalne ocene). Statistički testovi (parametarske hipoteze i testovi značajnosti, neparametarski hipoteze i testovi značajnosti: Hi2-test, Alfa-test Kolmogorova). Uzoračka korelacija i regresija. Predavanja. Auditorne i računske vežbe. Konsultacije individualne. Domaći zadaci. Na predavanjima se izlaže teoretski deo gradiva propraćen karakterističnim primerima radi ilustracije i lakšeg razumevanja gradiva. Na vežbama, koje su sinhronizovane sa predavanjim, rade se karaktersitični zadaci u širem obimu i produbljuje se gradivo izloženo na predavanjima. Pored predavanja i vežbi redovno se održavaju individualne konsultacije, ili konsultacije u malim grupama. Domaći zadaci se daju posle svakog obrađenog poglavlja. Deo gradiva, koji čini veću logičku celinu, može da se polaže u toku nastavnog procesa u obliku 2 modula: prvi modul čini gradivo iz verovatnoće, drugi modul čini gradivo iz matematičke statistike.
|