Департман за архитектуру и урбанизам позива све заинтересоване на свечано отварање изложбе "Збирка професора Ранка Радовића" које ће се одржати у четвртак, 6. јула 2023. године са почетком у 15 часова на 5. спрату наставног блока Факултета техничких наука.

Након свечаног отварања, уз присуство ректора, професора и сарадника бројних факултета из Србије и региона, одржаће се и округли сто: Збирка професор Ранко Радовић на ком ће се установити Интернационална награда за студенте Ранко Радовић.

Истог дана, са почетком у 18 часова у Павиљону Централне зграде Универзитета у Новом Саду биће отворена изложба "Насељавање цртежом" - цртежи и пројекти професора Ранка Радовића.

---

Ранко Радовић (18. август 1935 — 15. фебруар 2005) био је српски архитекта, сликар и теоретичар архитектуре. Магистрирао је 1971. године у Београду, код професора Оливера Минића. Докторирао је у Паризу 1980. године на Сорбони, код проф. Бернара Доривала.
Започео је професорску каријеру на Архитектонском факултету Универзитета у Београду (1972—1992), где је предавао „Савремену архитектуру и урбанизам“. Почетком ратних деведесетих одлази у Јапан, где је наставио професуру. Три године је провео у Јапану и још пет у Финској. Његов боравак у Јапану је подстакао низ предавања о архитектури Јапана на Коларчевом народном универзитету. По позиву, 1996. године оснива и води „ Школу Архитектуре“, Смер за архитектуру и урбанизам, Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Готово 30 година руководио је последипломским студијама из савремене Архитектуре у Београду и Новом Саду. Радовић је био редовни професор Универзитета у Новом Саду, Универзитета уметности у Београду, Техничког универзитета у Хелсинкију, Финска и Универзитета Цукуби, Јапан. Био је предавач на више од 20 универзитета у Риму, Палерму, Стокхолму, Паризу, Киону, Мелбурну, Хјоту, Лисабону... Био је председник International Federation for Housing and Planning (IFHP) (Међународна федерација за урбанизам и становање, 1984-1992), члан Савета International Union of Architects (UIA) (Међународна унија архитеката, 1984-1990) и члан Дукљанске академије наука и умјетности у Подгорици.  
Једини је домаћи архитекта чије је дело „Спомен кућа битке на Сутјесци” увршћено у књигу Чарлс Џенкса, Еволутивно стабло, 1991, 1993. године.
Пројектовао је: 16 урбанистичких пројеката за насеља у Југославији, Финској и Луксембургу, Занатско-услужни центар „Градић Пејтон“ на Чубури, Београд, 1968-1971, Скупштина општине, Аранђеловац, 1974, Спомен кућа битке на Сутјесци, Тјентиште, 1964-1971, Спомен обиљежје Љутотук, у Даниловград, 1975, Пошта, Врњачка Бања, 1975-1977, Банка, Врњачка Бања, 1976-1979, Хотел „Партизанка“ у Врњачкој Бањи, 1977, 1985, Пошта / банка, Апатин, 1986, Атеље 212 у Београду ,1992, Надградња ФТН, Нови Сад, 1996, Хала, Димитровград, 1996-2001.
Написао књиге: О архитектури, Клуб Младих Архитеката, Београд, 1971, Физичка структура града, ИАУС, Београд, 1972, Градски центри, Архитектонски факултет, Београд, 1976, Живи простор, Независна издања Слободана Машића, Београд, 1979, Форма града, СТYЛОС, Нови Сад, 2003 / Орион арт, Београд, 2003 / Грађевинска књига, Београд, 2009, Антологија кућа, Грађевинска књига, Београд, 1985,1988,1989,1991, Нова антологија кућа, Грађевинска књига, Београд, 2007, Савремена архитектура, СТYЛОС, Нови Сад, 1998,2001, Врт или кавез, Прометеј, Нови Сад, 1995, Нови врт и стари кавез, СТYЛОС, Нови Сад, 2005.