ФТН у пензију испратио 17 значајних професора и наставника
19.10.2020. - 12:29
У години великог јубилеја када Факултет техничких наука обележава 60 година постојања, организовали смо свечаност како би наших 17 професора и наставника започели нову животну етапу, пензију. Проф. др Раде Дорословачки, декан ФТН-а уручио им је захвалнице као вид признања за значајан допринос који су пружили током своје радне каријере, како развоју Факултета техничких наука, тако и области високог образовања, и то у оквиру свечаности која је одржана у октобру 2020. године.
Уз присуство пословодства, директора департмана и колега окупљени су се присетили својих најважнијих тренутака проведених на ФТН-у, од студентских до професорских дана, а пригодно дружење је настављено у клубу “Машинац”.
Професори и наставници који су у 60. години постојања ФТН-а започели своје ново животно поглавље су:
1. ПРОФ. ДР ДРАГИША ВИЛОТИЋ Проф. др Драгиша Вилотић своју радну каријеру започео је 1. јануара 1975. године на Факултету техничких наука у звању асистента у научном раду. У звање редовног професора изабран је 1998. године када је постао и директор Департмана за производно машинство, чију функцију је обављао четири године. Од 2012. године до одласка у пензију проф. Вилотић је био продекан за наставу када је интензивно радио на унапређењу наставног процеса ФТН-а о чему сведочи шест монографских публикација на ову тему, као и 26 радова релевантних за високо образовање у којима је учествовао као аутор или коаутор.
Проф. Вилотић је држао наставу из области технологија пластичног деформисања и технологија прераде пластике на укупно 16 предмета различитих степена студија у области производног машинства. За свој наставни рад на студентским анкетама у последњих пет година био је оцењен оценом 9,80. Био је ментор при изради више од 100 дипломских и мастер радова, четири магистарска и четири докторска рада.
У досадашњем истраживачком раду професор Вилотић се посебно бавио проблематиком деформабилности материјала при хладном запреминском деформисању, што је резултирало развојем бројних експерименталних метода и уређаја за оцену пластичних својстава материјала. Током свог рада стекао 385 референци, од чега су 20 радови у међународним часописима са SCI листе. Такође, професор Вилотић има регистрован један велики патент од 2010. године. Као аутор и коаутор објавио је пет књига и једну монографију из области технологија пластичног деформисања. Учествовао је у реализацији више од 40 националних и 10 међународних научноистраживачких пројекта. У пет наврата био је руководилац научноистраживачких пројекта који су реализовани по протоколу о сарадњи између Руске академије наука, Српске академије наука и уметности и Факултета техничких наука.
2. ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР КАТИЋ Проф. др Владимир Катић свој радни однос засновао је 1978. године на Институту за енергетику и електронику Факултета техничких наука, као асистент приправник у научном раду. Докторирао је на Универзитету у Београду 1991. године, а наредне године изабран је за доцента на Универзитету у Новом Саду. Године 1997. промовисан је за ванредног професора, а 2002. за редовног професора. Такође, почасни је професор Политехничког универзитета из Темишвара од 2019. год. Проф. Катић је на ФТН-у био продекан за финансије и развој од 1998. до 2020. године. Такође, био је и шеф Катедре за енергетску електронику и претвараче и директор Института за енергетику и електронику.
Држао је предавања из области електротехнике на студијским програмима свих нивоа студија, а највећи допринос дао је на предметима Енергетска електроника, Квалитет електричне енергије и Обновљиви извори електричне енергије. Основао је Лабораторију за енергетску електронику и Лабораторију за обновљиве и дистрибуиране изворе електричне енергије, а покренуо је и Центар за обновљиве изворе и квалитет електричне енергије. Био је аутор, коаутор или је уредио више од 50 уџбеника, помоћних уџбеника, књига, монографија, зборника радова и скрипти.
Проф. Катић је носилац или сарадник на 15 међународних и 50 домаћих научних пројеката или студија. Аутор или коаутор је преко 550 научних радова, од којих је око половина на међународном нивоу, а 30 у истакнутим међународним часописима са SCI листе. Цитиран је ~1700 пута (h=18) према Google Scholar-у, односно ~900 пута (h=12) према Scopus-у, чиме се сврстава у групу најцитиранијих научника из области техничких наука на УНС-у. Уредник је два међународна часописа (EPE Journal и International Journal of Power and Energy Systems) и више пута је био гост уредник у часописима Electronics и Thermal Sciences. Члан је уредништва у већем броју међународних и домаћих часописа, као и програмских одбора најважнијих научних конференција из области. Цењени је рецензент за најпознатије научне часописе и конференције (Publons скор ~300).
Најпознатије студије су му везане за истраживање нивоа виших хармоника у мрежи Електровојводине и ЕПС-а, због чега је конструисао први дигитални мерни систем за параметре квалитета електричне енергије у Србији. Уприличио је и први Атлас ветрова за територију АПВ-а и учествовао у реализацији прве мрежне соларне електране постављене на крову ФТН-а. Члан је више научних друштава: European Power Electronics and Drives (EPE) из Брисела, Power Electronics and Motion Control из Будимпеште, IEEE-a (Senior Member) из USA, Друштва за енергетску електронику, ETRAN, CIRED и CIGRE Србије.
3. ПРОФ. ДР БРАНИСЛАВ БОРОВАЦ Др Бранислав Боровац - редовни професор на Катедри за мехатронику, роботику и аутоматизацију на Департману за индустријско инжењерство и менаџмент. Професор Боровац је дипломирао на Факултету техничких наука у Новом Саду на студијама машинства 1975. године, а затим и магистрирао 1982. године и докторирао 1986. године. У звање редовног професора проф. Боровац изабран је 1998. године. Ужа научна област му је Мехатроника, роботика и аутоматизација и интегрисани системи. На Факултету техничких наука проф. Бранислав Боровац је био председник Савета од 2012. године, па до одласка у пензију. Изводио је наставу на предметима: Аутоматизација и роботизација у грађевинарству, Индустријска роботика, Интерактивни системи у архитектури и урбанизму, Мехатроника, Неиндустријска роботика и аутоматизација, Нове технологије у инжењерству и менаџменту, Одабрана поглавља из аутоматизације, Одабрана поглавља из индустријске роботике, Одабрана поглавља из неиндустријске роботике, Основе развоја производа, Основи роботских система у медицине, Роботизовани системи у индустрији.
4. ПРОФ ДР ВЛАДИМИР СТРЕЗОСКИ Проф. др Владимир Стрезоски се на Факултету техничких наука запослио 1978. године. У својој каријери је у неколико мандата био директор Департмана за енергетику, електронику и телекомуникације, као и шеф Катедре за електроенергетику и примењени софтверски инжењеринг. Од 2007. до 2012. године проф. Стрезоски је био председник Савета Факултета техничких наука. Кроз своју дугу каријеру пружио је огроман допринос развоју едукације, као и научноистраживачког рада у Србији. Водио је велики број националних и интернационалних научноистраживачких пројеката, а такође и изузетно ојачао сарадњу ФТН-а са привредом, пруживши тиме могућност нашим професорима и другом академском особљу да поред научне каријере, стичу и врло важно индустријско искуство. Члан је свих домаћих стручних организација релевантних за развој електропривреде и међународне асоцијације IEEE. Поред две монографије и четири уџбеника из области електроенергетике, написао је преко 30 чланака у међународним и домаћим часописима и преко 60 чланака на међународним и домаћим конференцијама.
5. ПРОФ. ДР СЛОБОДАН НАВАЛУШИЋ Проф. др Слободан Навалушић је рођен 28. 09. 1950. године у Челареву. Основне студије на Машинском факултету у Новом Саду (ФТН) завршио је 1975. године, где је 1986. године магистрирао, а затим и докторирао 1996. године. На Факултету техничких наука се запослио 1975. као асистент за област машинских елемената. Од 1996. године ради као доцент, од 2001. као ванредни, а од 2006. као редовни професор ФТН -а у Новом Саду. Као професор предавао је на Универзитетима у Miskolzu и Njiređhaza - Мађарска, Кошице – Словачка, Wroclav – Пољска, Баја Маре, Хунедоара, Cluj – Napoca, Сибиу, Брашов и Букурешт – Румунија. Проф. Навалушић је био учесник или руководилац већег броја научних пројеката. Аутор је или коаутор преко 120 научних радова. Такође, био је члан или председник програмског или научног одбора већег броја домаћих и међународних конференција. Рецензирао је велики број књига и уџбеника, монографија, научних и стручних радова. Ментор, председник или члан комисије за одбрану докторских и магистарских радова. Председник или члан комисије за избор већег броја професора, асистената и сарадника.
6. ПРОФ. ДР БРАНИСЛАВ МАРИЋ Проф. др Бранислав Марић – редовни професор на Катедри за производне системе, организацију и менаџмент, Департман за индустријско инжењерство и менаџмент. Проф. Марић је дипломирао на Факултету техничких наука на студијама машинства 1977. године, а затим је на истом факултету магистрирао 1992. године. Докторирао је 1995. године на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину. У звање редовног професора изабран је 2016. године, а ужа научна област му је Производни и услужни системи, организација и менаџмент. Изводио је наставу на предметима: Управљање развојем информационих система, Економика предузећа, Електронска трговина и системи електронског плаћања, Интелигентна организација, Планирање и реализација трошковне структуре инвестиционог циклуса, Стратешка алокација ресурса и планирање, Управљање буџетом за развојне инвестиције, Управљање инвестицијама.
7. ПРОФ. ДР НИКОЛА РАДАКОВИЋ Проф. др Никола Радаковић је провео скоро 50 година на овом факултету. Студирао је прозводно машинство, а још у току студија је у два наврата радио као студент - демонстратор. Након дипломирања се запослио на Машинском факултету и држао вежбе на предметима из области производних система. Магистрирао је и докторирао на Факултету техничких наука и након тога био биран у наставничка звања. Држао је предавања из више предмета на студијским програмима индустријског инжењерства и инжењерског менаџмента на основним и мастер студијама. Објавио је једну монографију, један уџбеник и два приручника за вежбе, као и више од 50 радова у домаћим и међународним часописима и на домаћим и међународним научно-стручним скуповима. Учествовао је на неколико научних пројеката. Учествовао је на више од 50 пројеката за потребе привреде из различитих подручја: изградње нове фабрике, реорганизације предузећа, унапређења процеса производње, успостављања система менаџмента итд.
8. ПРОФ. ДР БАТО КАМБЕРОВИЋ Др Бато Камберовић - редовни професор на Катедри за квалитет, ефективност и логистику Департмана за индустријско инжењерство и менаџмент. Проф. Камберовић је дипломирао на студијама машинства 1978. године, на Факултету техничких наука у Новом Саду где је и магистрирао 1985. године, а затим и докторирао 1996. године. У звање редовног професора изабран је 1. априла 2007. године. Ужа научна област му је: Квалитет, ефективност и логистика. Изводио је наставу на предметима: Интегрисани системи менаџмента, Квалитет и перформансе организације, Методе и технике унапређења квалитета, Методе и технике унапређења система квалитета, Модели изврсности система манаџмента квалитетом, Одабрана поглавља из инжењерства квалитета и логистике, Одабрана поглавља из менаџмента квалитета и логистике, Планирање квалитета, Процесни прилаз и квалитет, Пројектовање, провера и анализа система квалитета, Систем менаџмента квалитетом у здравству, Технологије мерења и контоле производа.
9. ПРОФ. ДР ДРАГАН МРКШИЋ Проф. др Драган Мркшић – редовни професор на Катедри за производне системе, организацију и менаџмент, Департман за индустријско инжењерство и менаџмент. Проф. Мркшић је дипломирао на студијама права 1977. године, магистрирао 1981. и докторирао 1984. године на Правном факултету у Београду. У звање редовног професора изабран је 1. фебруара 2007. године. Ужа научна област му је управљање ризиком и менаџмент осигурања. Изводио је наставу на предметима: Европска Унија – Развојни процеси, Европско и међународно привредно и пословно право, Европско право/Међународно право, Институцинални оквири управљања ризицима, Комуницирање у осигурању, Менаџмент животних осигурања, Одабрана поглавља из животних осигурања, Одабрана поглавља у примењеном менаџменту, Осигурање у саобраћају и транспорту, Основа права у осигурању, Право осигурања, Управљање ризицима и осигурање и Управљање великим ризицима.
10. ПРОФ. ДР ДРАГАН ШЕШЛИЈА Др Драган Шешлија - редовни професор на Катедри за мехатронику, роботику и аутоматизацију Департмана за индустријско инжењерство и менаџмент. Проф. Шешлија је дипломирао на студијама машинства 1981. године, на Факултету техничких наука у Новом Саду, где је и магистрирао 1989. године, а затим и докторирао 1997. године. У звање редовног професора изабран је 2007. године. Ужа научна област му је Мехатроника, роботика и аутоматизација и интегрисани системи. Професор Шешлија је од 2013. до 2018. године био продекан за науку и међународну сарадњу Факултета техничких наука. Изводио је наставу на предметима: Аутоматизација процеса паковања, Аутоматизација процеса рада, Аутоматизација процеса рада 1, Аутоматизација процеса рада 2, Енергетска ефикасност система ваздуха под притиском, Фабричка аутоматизација, Имплементација аутоматских система, Компоненте технолошких система, Напредне технологије руковања материјалом, Одабрана поглавља из аутоматизације, Одабрана поглавља из енергетске ефикасности аутоматизованих система, Одабрана поглавља из индустријског инжењерства и инжењерског менаџмента, Одабрана поглавља из интеграције аутоматизованих система, Основе индустријског инжењерства, Основе индустријског инжењерства и менаџмента, Основе системског инжењерства, Рачунарска интеграција производних система, Рачунарски интегрисана производња (CIM), Технологије демонтаже и рециклаже, Технологије руковања материјалом.
11. ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР МИЛОШЕВИЋ Проф. др Владимир Милошевић је дипломирао на Електротехничком факултету (ЕТФ) у Београду 1976. године. Магистрирао је на Факултету техничких наука (ФТН) у Новом Саду 1980. године, а затим 1984. године докторирао на ЕТФ-у у Београду (Прилог израчунавању вероватноће грешке код преноса података применом линеарних модулација) под менторством академика проф. др Александра Маринчића. На ФТН-у је прошао пут од асистента (1976) до редовног професора (1997) на предметима Основи телекомуникација, Основи дигиталних комуникација и Основи радио комуникација. Члан је Катедре за телекомуникације од оснивања (1976) и њен шеф од 1992. до 2004. године, када су делатност и назив проширени у Катедра за телекомуникације и обраду сигнала. Његов научно-истраживачки рад обухвата око 150 публикација у свим категоријама од М21а до М85. Његов најцитиранији рад „Raspberry Pi as Internet of Things hardware: performances and constraints“ има 161 цитат. Поред наставног и научног рада континуирано се бавио и стручним радом у привреди у области телекомуникација, посебно пројектовањем система радио-веза и телекомуникационих мрежа (с активном лиценцом пројектанта).
12. ПРОФ. ДР ЛАСЛО НАЂ Др Ласло Нађ – је редовни професор на Катедри за електронику Департмана за енергетику, електронику и телекомуникације. Формирао је предмете за наставне планове на основним студијама на Одсеку за електротехнику и рачунарство и на Одсеку за мехатронику: Дигитална електроника, Импулсна и дигитална електронска кола, Импулсна електроника, Аналогна електроника, пола предмета Примена сензора и актуатора (део Актуатори) и Пројектовање електронских кола помоћу рачунара и бар још толико, сличних предмета по старим наставним плановима. На ранијим магистарским студијама и на мастер студијама разрадио је предмете Одабрана поглавља из импулсне елетронике и Дигитални системи и кола на високим учестаностима, и на докторским студијама Одабрана поглавља из импулсне и аналогне електронике. Аутор је три књиге и 3 скрипти из ових предмета. Ментор је на више од 300 дипломских радова и још толико као коментор у доба када на катедри није било наставника електронике у звању. Тада је био и шеф катедре, до 1990. године. Водио је 6 магистарских теза и 3 докторске дисертације. Радио је на једном EUREKA пројекту, на два TEMPUS пројекта и на великом броју домаћих пројеката. Објавио је око 150 научних радова, са око 150 хетероцитата, од тога 14 са SCI листе, са око 50 хетероцитата.
13. ПРОФ. ДР НЕДА ПЕКАРИЋ НАЂ Проф. др Неда Пекарић Нађ – Рођена је 1954. године, у Петроварадину, где је завршила основну школу. Гимназију "Ј.Ј. Змај", у Новом Саду, завршила је 1973. године, као носилац Змајеве повеље. Исте године уписује студије Електротехнике и завршава их на ФТН, 1978. године. По завршетку студија се запошљава као асистент на ФТН. Магистарске и докторске студије завршава на Електротехничком факултету у Београду 1981, односно 1984. године. Прошла је сва асистентска и наставничка звања, држећи најчешће предавања из предмета Основи електротехнике на више одсека ФТН. Од 2002. до 2007. године боравила је на Univesity of New Hampshire, USA, држећи предмете 651 Electronic design II, 796/896 Introduction to Power Systems Analysis, 548 Electronic design I, 618 Junior Laboratory II, 704/804 Electromagnetic Fields and Waves II, 537 Introduction to Electrical Engineering i 603 Electromagnetic Fields and Waves I. По повратку на ФТН држи предавања из Електромагнетике - предмет на коме је и започела каријеру. Аутор је или коаутор неколицине књига, које се користе у настави на ФТН-у. Област интересовања остаје доживотно електромагнетска компатибилност и биолошки ефекти електромагнетских поља. Мајка је два сина и бака два унука.
14. ПРОФ. ДР ЉИЉАНА ЖИВАНОВ Др Љиљана Живанов – редовни професор на Катедри за електронику. Формирала је предмете на основним: Микроелектроника, Сензори, МЕМС, Електроника, Материјали у електротехници, и два на докторским студијама. Аутор је књига из ових предмета. Ментор је 10 магистарских теза и 12 докторских дисертација. Од 1990. до 2000. године, била је шеф Катедре за електронику. Руководила је Центром за интегрисане микросистеме и Лабом за микроелектронику и CAD. Водила је пројекате: (2007-2010) "Нове конфигурације феритних трансформатора и EMI потискивача" и (2011-2019) „Иновативне електронске компоненте и системи базирани на неорганским и органским технологијама“ и пројекте “Realization of new integrated passive devices“ Littelfuse, Ирска и “High voltage, high density capacitors”, Biotronic, Немачка. Била је координатор FP6 ReCIMiCo и 2 WUS CDP+ пројекта. Радила је на два EUREKA, dva TEMPUS и 22 домаћа пројекта. Објавила је 300 научних радова, од тога 50 са SCI листе са 386 хетероцитата. Она је редовни члан Академије инжењерских наука Србије.
15. ПРОФ. ДР АНА КОЗМИДИС ПЕТРОВИЋ Проф. др Ана Козмидис Петровић је дипломирала Физику на Природно математичком факултету у Новом Саду, магистрирала је у Београду, а докторску дисертацију из Физике одбранила 1984. године. На Факултету техничких наука ради од 1975. као асистент, затим као доцент и ванредни професор, да би 1997. била изабрана за редовног професора. Држала је предавања из предмета Физика за студенте ГРИД-а, Машинског и Грађевинског одсека. На докторским студијама предавала је Одабрана поглавља из Физике. Аутор је неколико уџбеника за студенте ФТН-а. Средња оцена од студената из претходног педагошког рада износи 9.34. Аутор је два поглавља у међународним монографијама и преко 50 радова у истакнутим међународним часописима који су цитирани по Google scholar 423 пута, h индекс јој је 12/15. Била је делегат у Council of the International Commission on Glass испред Факултета техничких наука као представника Србије у овој институцији од 2008. до 2013. године и шеф Катедре за физику у три мандата.
16. ПРОФ. ДР ДАРКО НЕДЕЉКОВИЋ Проф. др Дарко Недељковић – (Београд, 1955), архитекта и сценограф. Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Специјалистичке, као и магистарске студије завршио је на Институту за уметност и дизајну Cukuba Универзитета у Јапану (1984-1987). Аутор је више самосталних изложби (Салон Музеја савремене уметности у Београду, Музеј ЗОИ у Сарајеву, Галерија Културног центра у Никшићу, Галерија науке и технике САНУ и др.), као и већег броја радова објављених у земљи и иностранству. Био је учесник бројних групних изложби; излагао је на Прашком квадријеналу, Салону архитектуре, Бијеналу сценског дизајна, као и Тријеналу сценографије, костимографије и позоришног плаката и другим изложбама. Добитник је најзначајнијих награда и признања у области сценографије – награда Златни ћуран, Стеријина награда, награда Ардалион, Награда за животно дело Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, за целокупно стваралаштво и допринос развоју примењених уметности и дизајна.
17. МР МИЛАН НИКОЛИЋ Мр Милан Николић рођен је 1954. године у Новом Саду, где је завршио основну (1969) и средњу електротехничку школу (1973. године). Дипломирао је 1981. године на електротехничком одсеку Факултета техничких наука у Новом Саду, смер електроника, а у новембру 1982. године запослио се као технички сарадник на Катедри за електронику, такође на Факултету техничких наука. Од фебруара 1986. године радио је као стручни сарадник, а од 1989. године као виши стручни сарадник на истој катедри. Магистарске студије уписао је 1996. године на Факултету техничких наука, смер Електроника, група Примењена електроника. Магистарски рад је одбранио у новембру 2005. године. Од 2006. године радио је као асистент из области електронике, а од 2012. године до пензионисања, радио је као предавач струковних студија Факултета техничких наука. Током радног века, објавио је преко 50 научних радова из области електроника, на домаћим и страним конференцијама и у часописима.