Универзитет у Новом Саду и Факултет техничких наука Департман за архитектуру и урбанизам позивају све заинтересоване да дођу на отварање изложбе ЗВОНИК 19. априла 2017. у 18 часова у Павиљону Централне зграде Универзитета у Новом Саду (Др Зорана Ђинића 1).
Аутори изложбе су Борут Јуванец и Андреја Бенко
Организатори изложбе: Институт за вернакуларну архитектуру Факултета за архитектуру, Љубљана Универзитет у Љубљани Универзитет у Новом Саду Факултета техничких наука Департман за архитектуру и урбанизам, Нови Сад
Изложбу отварају:
Владимир Гаспарич, амбасадор Републике Словеније у Србији проф. др Душан Николић, ректор Универзитета у Новом Саду проф. др Дарко Реба, директор Департмана за архитектуру и урбанизам
Обележавање је најстарији вид комуникације. Сваки знак представља фокус у простору: обележава, води, буди сећања и слави. Постоје дводимензионални знаци, као и просторне структуре, а звоник користи и још једну нову димензију – звук.
Првобитна конструкција звоника се састоји од дрвених стубова, који се дижу у висину и самим тим обезбеђују најзначајнији ефекат звонику: звук се далеко чује. Дрвени звоници су прилично једноставни, стубови су постављени тако, да постоји могућност затварања простора између њих и тиме пружају нови квалитет: затворен простор.
Интересантно је, да једноставни звоници имају темељне греде у облику октогона, док су компликованије конструкције у облику обичног квадрата. Једноставни, скромни звоници на западном делу Карпатског басена, на простору некадашње Краљевине Угарске (данашњи делови Словеније, Аустрије и Мађарске), углавном карактеришу протестантску културу. Звоник не представља елемент црквене архитектуре, он је био у власништву датог села и њим је управљао власник земљишта на ком је звоник био подигнут. Звоник је звонио сваког јутра, сваког поднева и након сваког радног дана, тј. сваке вечери.
Постављање звоника независно од црквене институције представља јединствени феномен у Панонији, симболизује примарни облик заједничког живота сеоске заједнице на овом делу Европе. Звоник је најзначајнији елемент, који обједињује архитектонску прошлост Словеније, Аустрије и Мађарске.