Представници Србије освојили су Златну медаљу на овогодишњем Прашком квадријеналу, најважнијој међународној манифестацији сценског дизајна и простора, које ће свечано бити затворено 28. јуна. Награду „Gold Medal PQ 2015 for Provoking a Dialogue“ српски уметници потпомогнути колегама из целог региона, заслужили су због ангажованих поставки које изазивају уметнике и посетиоце на дијалог.

„Српски уметници и српски студенти посвећени су свим срцем идеји да су уметност и уметнички процес повезани са друштвеном, политичком и економском стварношћу“, наводи се у саопштењу жирија, који хвали сарадњу тима студената и афирмисаних уметника.

„Реч је о дијалогу који привлачи посетиоца и на њега делује како кроз визелна и просторна решења, тако и кроз вођену дискусију“, закључио је међународни професионални жири састављен од истакнутих позоришних уметника, међу којима је био и проф. др Радивоје Динуловић, који се бави пројектовањем, истраживањем и теоријом архитектонског и сценског простора.

Србија ове године наступа у простору Кафкине куће, у две секције Националној и Студентској, а у организацији Музеја примењене уметности у Београду и Центра за сценски дизајн, архитектуру и технологију (СЦен) Факултета техничких наука и под генералним покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине и Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Комесари националног наступа Србије на ПQ15 Љиљана Митровић Абрамовић, историчарка уметности и директор МПУ и Слободан Данко Селинкић, архитекта и професор ФТН одабрали су са осталим члановима Програмског савета: Бранко Павић визуелни уметник и сценограф, Татјана Радишић, костимографкиња, Марија Бујић, историчарка уметности, Романа Бошковић, архитектица и сценска дизајнерка и Немања Ранковић, глумац и редитељ, за тему политика, са под темом процес, образлажући одлуку позицијом и значајем политике у савременом друштву, као и релацијом коју политика успоставља са уметношћу и културом данас и процесима који се у тим односима стварају.

Миа Давид, архитектица и сценографкиња, кустоскиња Националне селекције се одлучила за рад (Не)Моћ – Одговор(ност) који чини низ уметничких/ауторских пројеката, који се нижу један за другим, дан за даном, формирајући целину како на значењском тако и на техничко-продукцијском нивоу. Одабрани уметници имају на располагању простор галерије у трајању од једног дана да реализују уметничко дело. Процес реализације сигурносне камере бележе, и у реалном времену преносе у суседној просторији – архиву, чиме се стваралачки чин деприватизује и измешта из ситуације „атељеа“ – личног, стваралачког простора уметника – у бирократизовани „јавни“ простор чиновника.
Управо зато се наступ Србије у Националној селекцији Прашког квадријенала 2015. године бави политиком у њеном теоријском и практичном значењу, као и свим процесима које она доноси савременом друштву.

Аутори су и то следећим редом: Синиша Илић – Неразумљива просторија (18.6.), Каркатаг – После сигурности (19.6.), Диапројектор (Ана Мартина Бакић & Ивана Кнез) – Простор преговора (20.6.), Владимир Миладиновић – Извођење архива (21.6.), Даринка Михајловиц´ & Драшко Аџиц´ – Институција (22.6.), Андреј Носов са Николом Малбашом и Јанком Димитријевићем – И би реч. И ништа (23.6.), Андрија Павловић & Тијана Ђуричић – Звучна одела (24.6.), Оливер Фрљић – Издајица (25.6.), Томи Јанежич & Катја Легин – 3.1 м2 (26.6.), Далиа Дуканац & Ивана Јелић – Београд у соби (27.06.), Архива (28.06.).

Кафкина кућа, у складу с метафорама које он као и његово капитално дело „Процес“ (по коме читав наступ Србије носи назив) данас носе, намерно је одабрана као простор излагања, што додатно усложњава читање онога што се приказује, изводи, излаже. Уметници су измештени из сопствених простора у Кафкину кућу, у јавни простор, где су пред посматрачима, пролазницима, публиком, али и камерама „обезбеђења“, раде ослањајући се једни на друге. Уче једни од других и кроз тај процес мењају политике. Испитују личне границе. Оснажују једни друге. Упознају се, граде узајамно поверење, праве заједнице. Праве уметност која нас се тиче. Мењају свет који нас се не тиче. Преузимају одговорност а не моћ.

Кустоски тим Студентске секције који предводи Татјана Дадић Динуловић, теоретичарка сценског дизајна; затим Марко Лађушић, академски вајар; Добривоје Милијановић, дизајнер звука; Дејан Миљковић, архитекта; Весна Мићовић, фотографкиња; Јанко Љумовић, позоришни продуцент; Драган Стојчевски, сценограф; Оливер Фрљић, позоришни редитељ; и Сања Маљковић, архитектица и сценографкиња, одабрали су на основу другостепеног конкурса 14 студената. Читав процес започет је истраживањем личних погледа на сопствено место и улогу у савременом друштву кроз форму видео ауто-интервјуа, а настављен контекстуализацијом личних схватања теме националног наступа у целини, као и подтеме студентске поставке.
Четрнаест одабраних студената: Наталија Богдановић, Павле Динуловић, Катарина Ђорић, Ива Илић, Дејан Костадиновић , Анђелка Марковић, Софија Митровић, Владан Перић, Никола Радосављевић, Александра Ракић, Владимир Савић, Милица Стојшић, Луна Шаламон и Тамара Томанић су кроз вишемесечне радионице и под ментоством Даниеле Димитровске, Владимира Илића и Душана Мамуле дошли до перформативне инсталације кроз коју причају о формирању идентитета – личних, групних и колективних – насталих под утицајем политичких околности.

Полазећи од искуства сопственог одрастања и живота на турбулентном подручју на коме политичке прилике изразито утичу на појединца, учесници су у процесу рада разменили своје личне приче, установивши да је заједничка раван тих прича, наоко веома различитих, неминовна условљеност свих нивоа и аспеката идентитета о којима говоре. Проналазећи те заједничке равни, студенти су од групе појединаца постали заједница с успостављеним и (или) препознатим заједничким вредностима, циљевима и идеалима.

Процес причања прича потом постаје алат помоћу кога су студенти уводили публику у простор свог успостављеног заједничког идентитета. Приче се причају у различитим форматима и медијима, помоћу личних предмета – артефаката аутентично везаних за те приче. Више од сто артефаката плански је распоређено у мањој просторији павиљона.

Дух ове просторије навео је ауторе рада да га препознају и користе као фундус артефаката у коме се ови чувају док не дође време да њихова прича буде испричана. Већа просторија је позорница на којој одсуство прича, које тек треба да се догоде, означава празан простор, односно сценски маркери који тај простор артикулишу. На позорници, у простору извођења, причањем прича студенти свој групни идентитет делили су свакодневно са публиком у стваралачком процесу који тежи успостављању барем привременог, колективног идентитета свих учесника једног уметничког догађаја.

Национална селекција смештена је на трећем, а студентска на другом спрату Кафкине куће. Сваки дан разговор са уметницима одржава се у 17 часова, а за сат касније заказана је и интеракција уметника и студената са наше две поставке.
Главна награда Квадријенала „Златна Трига 2015“ за најбољу изложбу додељена је тиму из Естоније који се представио поставком „Унифед Естониа“. У питању је већ награђивана поставка, хваљена због иновативног приступа у осмишљавању и извођењу перформанса, као и импресивне реализације. За награду су биле номиноване и поставке тимова из Летоније и Финске.

Тринаесто Прашко квадријенале, које окупља 1000 уметника из 78 земаља, отворено је 17. јуна на Старом тргу у центру Прага.
Под окриљем теме „Заједнички простор: Музика-Време-Политика“, током 11 дана, од 18. до 28. јуна, посетиоци могу да виде радове из 78 земаља и то по први пут у историји Квадријенала (основаног 1967.) у самом историјском гнезду који образује троугао од Старог трга, Народног позоришта и Карловог моста.