Ове године у мају, по први пут у Србији, невладина организација Архитектура за Културу (Architecture for Culture), која је посвећена истраживању социјалних и културолошких питања кроз архитектуру, у сарадњи са Архитектонским Факултетом Универзитета Politecnico di Milano, организовала је Интернационалну Архитектонску Радионицу у Војводини. Велику подршку пројекту пружио је Департман за Архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука у Новом Саду, и тиме постао један од кључних партнер-институција. Такође, партнер овог догађаја је и фондација Terra Panonica из Мокрина, на чијем имању се радионица и одвијала.

Амбасада Италије у Београду званично је подржала овај догађај. Тим поводом, Архитектура за Културу постала је чланица удружења Асоцијације италијанских и српских научника и истраживача – AIS3.

28 студента, од којих је 9 са Факултета техничких наука са Департмана за Архитектуру и урбанизам, а 19 са Факултета Politecnico di Milano а истовремено из земаља широм света, похађали су радионицу током последње недеље маја 2014. године на имању фондације Terra Panonica у Мокрину како би пронашли решење за депопулацију села у руралним деловима земље. У остварењу овог задатка помагао им је тим од два професора – ментора са поменута два факултета, Оливиеро Годи и Јелена Атанацковић-Јеличић и две асистенткиње Маријана Зорић и Сташа Радмиловић са Универзитета Politecnico di Milano.
Србија се сусреће са новом динамиком миграција људи унутар земље; последице ових промена су губитак пословних могућности и опадање квалитета живота у мањим срединама, што узрокује лагани, али константан одлив становништва у веће градске центре, где настаје борба за започињање новог живота. Овај процес ствара тензије и повећава сиромаштво у великим градовима као што су Београд и Нови Сад. Док у неким случајевима села бивају потпуно напуштена, углавном је реч о драстичном смањењу броја становника у последњих 20 година. Са оваквом судбином суочава се преко 1600 села у Србији.
Управо из ових разлога, циљ наше радионице је проналажење нових програма, активности и решења који би вратили живот овим насељима. Циљ је не само повратак староседелачке популације, већ и стварање прилика које би привукле нове генерације досељеника у ове ревитализоване микро-економије.
Учесници радионице су провели седам дана интензивно радећи на датом задатку, како би произвели што креативније, квалитетније и иновативније пројекте.

Кроз ове пројекте студенти су понудили нова, иновативна па чак и провокативна решења за ревитализацију напуштених и умирућих села у Србији, са циљем да се ова тема коначно актуализује и пробуди свест јавног мњења.