Са задовољством вас обавештавамо да је објављен први број часописа аа_ (architectural approach), који је покренула група студената архитектуре са Факултета техничких наука у Новом Саду. Циљна публика су младе архитекте и студенти, а идеја часописа је развој архитектонске мисли, и то превасходно кроз теоретски дискурс и неговање критичког става, насупрот сувопарном приказивању актуелних архитектонских пројеката. Циљ часописа је стварање платформе на којој ће архитекте, посебно млади моћи да искажу своје идеје, ставове, размишљања и конкретне пројекте. Часопис обрађује архитектуру не као изоловану дисциплину, него њене граничне области, па је пове¬заност и сарадња са другим струкама од великог значаја.
Часопис је бесплатан и, поред онлине верзије, излази и у штампаном облику. Комплетан садржај можете преузети на блогу: arhns.com/aa

аа_01 – друштво и архитектура

Архитектонски приступ (architectural approach) неопходан ако желимо да Архитектура успе да преживи под налетом свих криза, финансијских, моралних, каквих год, које јој прете. У решавању проблема, потребан је приступ, и то онај који ће да усмерава, а не да ограничава, приступ који значи – дисциплину. У архитектури можемо дефинисати више различитих приступа при пројек¬товању и истраживању: социолошки, експериментални, функционални; затим контекст, геометрија, утопија, истраживање примене материјала… Сигурно их има још, а на свима нама је да их пронађемо. Оно што је важније, то је да су овакви приступи и усмерења неопходни, не да архитектуру „распарчавају“ на делове, него да олакшају, усмере, да уведу преко потребну дисциплину. Јер, ако имамо визију, морамо имати и правилан приступ, а да ли ће нова архитектура бити и боља зависи само од нас. (Из увода првог броја)

аа_02 – утопија и/или стварност?

За тему другог броја, односно приступ који ћемо у овом броју обрађивати, одабрали смо утопију. Који је значај утопије у архитектури и развоју градова? Да ли би Град уопште могао да постоји без утопијских визија и снова о бољем и праведнијем друштву, као покретача, идеала којима се тежи? Ако прихватимо тезу да је утопија Граду потребна или чак неопходна као узор, као нематеријална слика која успоставља ред и представља решење проблема из садашњости, онда схватамо да архитектуралне фантазије, које Емил Кауфман помиње, нису само несувисле и нереалне идеје на папиру, настале у главама оних који превише маштају о будућности, него су извор архитектонског прогреса, животворни покретач развоја друштва и Града.
Није ли сваки прогрес, па и архитектонски, нужно заснован на утопији, на тежњи да се нешто из садашњости поправи у будућности? Није ли свако архитектонско дело, без обзира на његову величину и значај, заправо засновано на тежњи да буде најбоље могуће решење, да буде идеално? Ако на питање одговоримо потврдно, онда схватамо да утопија започиње на једном сасвим личном, индивидуалном плану, као приватна – микроутопија. Да ли овакав приступ представља будућност планирања и развоја градова? Да ли су људи – грађани носиоци промена и која је улога архитектуре и архитеката? Да ли су утопије оствариве и да ли треба такве да буду? И на крају, да ли је могуће дефинисати утопију за 21. век? На ова и друга слична питања покушаћемо да одговоримо у новом броју часописа.
Позивамо вас да нам шаљете своје радове – текстове, истраживања, опажања, пројекте – који пружају или наговештавају одговоре на ова питања. Рок за слање ваших радова је 15. фебруар 2012. Године. Можете нас контактирали путем мејла modelart.rs@gmail.com. За више информација, погледајте блог arhns.com/aa.